Rusko Bože pravde

Ukrajinski rat, kaže Aleksandar Prohanov, za Ruse je veliko čistilište. „Danas se Rusija umiva krvlju na ratištu. Ali u pozadini, hvala Bogu, počelo je veliko pročišćenje, veliko kupanje. Rusija danas, kao u sauni, uzima u ruke snopčiće brezovog pruća i izbacuje iz sebe svu prljavštinu i nečist“ (ovde).

Preporod Rusije podrazumeva i potragu za jasnom državnom, nacionalnom ili društvenom idejom – ideologijom postzapadne Rusije.

Kao što je Vladislav Surkov napisao još 2018. (ovde), Rusija je četiri veka išla na na Zapad. „Šta sve nije radila Rusija“, kaže on, „ne bi li postala Holandija, ili Francuska, ili Amerika, ili Portugalija“. Bila je carstvo i bila je republika, bila je socijalistička i bila je kapitalistička, probala je prosvećni apsolutizam i probala je višestranačku demokratiju, klela se u Marksa i klela se u Hajeka...

Ali, ništa joj nije vredelo. Zapad ju je uvek odbacivao, nikad mu nije bila dobra. A s Majdanom (2014) put na Zapad se završio. To Surkov piše 2018. godine. Četiri godine docnije, Zapad više ne krije da mu je cilj rasparčavanje Rusije (ovde i ovde).

Surkov kaže da nije rešenje okretanje Aziji. „Rusija je tamo već bila“ – sve do Velike smutnje (završila se 1613). „Rusija je četiri veka išla na Istok i još četiri veka na Zapad. I nigde se nije ukorenila“. Vreme je da proba nešto treće. Da bude svoja i posebna, ni Evropa, ni Azija – „harizmatična, talentovana, lepa i usamljena“ (ovde).

Potraga za ideologijom

A da bi bila svoja, njoj je potrebna ideja. Rusija na Ukrajini ne može da nadvlada NATO moloha bez jake ideologije. Kao što reče Prohanov, „u ratu, rđav oklop osuđuje tenk da izgori, rđav barut osuđuje pištolj da ne opali, a rđava ideologija osuđuje narod da izgubi rat“ (ovde). „A ako ruska vlast i dalje odugovlači s ruskom idejom“, pridodaje Aleksandar Dugin, „može doći u situaciju da te vlasti jednostavno više neće ni biti – jer će nestati i ruska država“ (ovde).

Ruski ustav zabranjuje državnu ideologiju (čl. 13, st. 2), propisujući „ideološki pluralizam“ (čl. 13 st. 1). Ali, ko danas nema vlastitu ideologiju, upozorava Danilo Lanin, taj će automatski opsluživati ideologiju imperijalnog liberalizma (nav. ovde). Znači – neka ideja se mora imati.

Kakva ideologija za Rusiju? Dugin, koji je nekada i sam bio „azijatčik“, sada zastupa strogo hrišćansko, pravoslavno i eshatološko stanovište. „Ovo je pravi sveti rat, kakav se vodi protiv civilizacije demona“, tačnije „protiv Zapada i njegove satanističke civilizacije“. Na delu je, kaže Dugin, „gvozdeni zakon Apokalipse“: „ili se borite na strani ideologije svetlosti, ili vas regrutuje vojska tame“ (ovde).

Gledajući iz te perspektive, zaključuje Dugin, „Rusi nisu nacija. Rusi su duhovni poziv. Biti Rus znači biti pozvan u poslednju bitku na kraju vremena, stati na stranu Boga protiv đavola“. Zato „Rusija sebe mora da spozna kao Svetu Rusiju“ (ovde).

To je veoma slično onome što poručuje i patrijarh ruski Kiril: „Rusija danas brani vrednosti koje su barijera svetskom zlu – Antihristovom pokretu koji hoće da uništi i svet, i Rusiju“ (ovde). Stoga današnja Rusija ima posebnu eshatološku misiju: „da pomogne čovečanstvu i da odgodi apokaliptični kraj“ (ovde).

Da je Rusija „katehon“ – onaj koji zadržava (2. Sol. 6-7), prepoznaju i mnogi srpski autori – od Ranka Gojkovića (ovde), preko Zorana Čvorovića (ovde), do Milane Babić (ovde).

Za duboko verujuće i posvećene hrišćane ideja Rusije kao katehona zaista je dovoljna. Jer, za politički program iskrenih hrišćana dostatne su samo dve kratke rečenice: „11. Čaю voskreseniя mertvыh. 12. I žizni buduщago veka“.

Pošto, kako reče apostol Pavle: „Bog hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine“ (1. Tim. 2,4). Politika koja omogućava da se spase ne samo što više Rusa (ovde 113) ili Srba, pravoslavnih ili hrišćana, nego i svih ljudskih bića – takva moguća politika zaista mora da bude blagoslovena kao deo božanskog domostroja (Divine economy).

Carstvo pravde

Ali šta ćemo s državljanima Rusije koji nisu hrišćani? I koliko je među Rusima posvećenih hrišćana kojima su, kao politički program, dovoljne one dve rečenice iz Vjeruju?

Potrebno je još nešto. Prohanov kaže da je to – pravda. Da, i za njega je „ideologija Ruske države, koja danas vaskrsava u vatri ukrajinskog rata, Carstvo nebesko“. Ali, „suština ove ideologije je pravda, jer je Carstvo nebesko – carstvo pravde“. Takođe, „pravedno je zaštiti Ruse u Donbasu, pravedna je borba Rusije protiv Zapada, te svetske kule zla“ (ovde).

Zjuganov citira Dostojevskog koji je u „Piščevom dnevniku“ zapisao: „Najviša i najkarakterističnija osobina našeg naroda – to je osećanje pravde i žeđ za pravdom“ (ovde). „Borba za pravdu je tipično ruska pojava“, piše i Nikolaj Somin (ovde). A Sergej Karaganov objašnjava da je Rusija, „oduzevši Zapadu vojnu superiornost, oslobodila svet, stvorila uslove da narodi i države počnu da stiču pravedan udeo u svetskom BNP“ (ovde).

Dok je „američki san“ kuća u predgrađu i dvoja kola, „ruski san je“, kaže Prohanov, „proterati nepravdu i tamu“ (ovde). Pravda i pravednost su, doista, dobri temelji za privlačnu i istinski preporođujuću ideologiju. Svi želimo da iz Ukrajinskog rata izađe svet daleko pravedniji od današnjeg.

To, uostalom, obećava i predsednik Rusije: „Ove grandiozne promene su, naravno, nepovratne. I na nacionalnom i na globalnom nivou razvijaju se temelji i principi harmoničnog, pravednijeg, socijalno okrenutog i bezbednijeg svetskog poretka – nastupa nova era u svetskoj istoriji“ (ovde).

Dakako, ideje pravde i odbrane hrišćanske civilizacije zahtevaju pažljiviju razradu. O antikolonijalnoj sastavnici novonastajuće ruske ideologije pisao sam prošli put (ovde). A o mogućoj fuziji pravoslavlja i socijalne pravednosti pisaću već u narednom tekstu.

Međutim, hoće li biti vremena da se u Rusiji uobliči autentična i funkcionalna ideologija zavisiće od toka i ishoda ratnih dejstava u Ukrajini. Tamo sada kao da se ništa značajno ne dešava, ali to je verovatno tek privid. „Upaljeni štapin dogoreva i uskoro će se čuti zastrašujuća buka – to je huk nadolazeće ruske istorije“ (ovde).

Iz te huke mora da se rodi pravedniji svet i za malu Srbiju, tu najzapadniju pravoslavnu zemlju (uz Republiku Srpsku), a čija je himna tako rečita: Bože pravde!