Britansko izvinjenje za ropstvo može, ali odšteta nikako: London bi da se iskupi bez plaćanja

Velika Britanija spremna je da se izvini zbog svoje uloge u vekovnoj trgovini robljem, ali ne i da za to plati odštetu. Britanski premijer Endi Bernam poručio je da je otvoren za zvanično izvinjenje, ali da ne prihvata zahteve za finansijske reparacije.

U autorskom tekstu za "Gardijan", objavljenom uoči samita Komonvelta, Bernam je najavio dijalog sa zemljama pogođenim transatlantskom trgovinom robljem, tokom koje je najmanje 12,5 miliona Afrikanaca oteto i prodato u ropstvo.

"Razmatranje poziva da se britanska država zvanično izvini biće važan deo tog procesa i otvoren sam za takvu mogućnost", naveo je Bernam.

Istorijsko obraćanje holandskog kralja: Robovi, izvinite

Međutim, kada je reč o novcu, britanski premijer povukao je jasnu granicu.

"Ne mislim da današnji Britanci mogu biti odgovorni za istorijske nepravde, ma koliko one bile užasne, koje su se dogodile u drugom vremenu, pod drugačijim zakonima i u kojima oni lično nisu učestvovali", poručio je.

Prema podacima baze Transatlantic Slave Trade Database, Britanija je od 15. do 19. veka preko Atlantika prevezla oko 3,2 miliona porobljenih Afrikanaca.

Uoči samita Komonvelta u Antigvi i Barbudi, kralj Čarls je tokom posete Karibima ocenio da je "ispravno priznati ogromnu patnju i nepravde iz prošlosti".

Karipske zemlje, međutim, ne traže samo priznanje istorijske odgovornosti. Njihovi zahtevi obuhvataju otpis dugova, razvojnu pomoć, ulaganja u obrazovanje i zdravstvo, kao i finansiranje mera za borbu protiv klimatskih promena. Bernam je ponudio inicijativu za povoljniju otplatu dugova siromašnih zemalja, uključujući duže rokove i niže kamatne stope.

Premijer Antigve i Barbude Gaston Braun pozdravio je najavljenu pomoć, ali je poručio da stav karipskih država o reparacijama ostaje nepromenjen.