Svet
Nova tura nereda, suzavca i hapšenja u "evropskoj bašti": Protesti u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji...
Stotine hiljada ljudi na ulicama evropskih gradova traže jeftiniji život, bolje obrazovanje i manje novca za naoružanje. Vlasti odgovaraju policijskim kordonima, vodenim topovima i hapšenjima, a u Albaniji se razmišlja i o ograničavanju društvenih mreža
Evropska bašta ponovo je nemirna: umesto da cveta hiljadu cvetova, na ulicama su barikade, umesto baštenskih prskalica – vodeni topovi, a umesto mirisnog povetarca – suzavac. Od Pariza i Berlina, preko Rima i Haga, do Tirane, stotine hiljada demonstranata izašle su na ulice nezadovoljne rastom troškova života, stanjem u obrazovanju, korupcijom i sve većim vojnim izdacima.
Protesti su u više zemalja prerasli u sukobe sa policijom, dok su vlasti, uz pozive na dijalog i poštovanje demokratskih prava, posegnule i za nešto opipljivijim sredstvima održavanja javnog reda – suzavcem, biber-sprejom, vodenim topovima i masovnim privođenjima.
Francuska: Skoro 300 privedenih, a studenti najavljuju nove blokade
Najmasovniji protesti održani su u Francuskoj, gde je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulice izašlo oko 320.000 ljudi. Organizatori tvrde da ih je bilo gotovo pola miliona.
Samo u Parizu policija je izbrojala 70.000 demonstranata, dok sindikati mladih procenjuju da ih je bilo čak 200.000. Tokom protesta širom zemlje privedeno je 296 osoba.
Demonstracije protiv rasta troškova života i policijskog nasilja u početku su protekle mirno, ali su se do večeri pretvorile u sukobe u Parizu, Lionu, Marseju, Bordou, Lilu i Nantu. U francuskoj prestonici maskirani demonstranti bacali su predmete i zapaljive naprave na policiju, koja je odgovorila suzavcem. Slične scene viđene su i u drugim gradovima, a vlasti su širom zemlje angažovale oko 70.000 policajaca i žandarma.
I dok policija prebrojava privedene, studenti već planiraju nastavak protesta. Predstavnici studentskih i profesorskih organizacija najavili su blokade srednjih škola i fakulteta naredne nedelje, uoči novih demonstracija zakazanih za 5. novembar.
"Počev od utorka, blokiraćemo naše univerzitete i srednje škole, a blokiraćemo ih i u četvrtak, pre nego što odemo na demonstracije 5. novembra na poziv radnika", poručila je predstavnica francuskog Studentskog saveza Sabrin Karbaš.
Predsednik Udruženja slobodnih profesora Rijad Rani naglasio je da prosvetni radnici ne traže luksuz, već pristojne uslove za rad, najavljujući podršku blokadama "koliko god bude potrebno".
Nemačka: Generacija Zed izašla na ulice, policija sa biber-sprejom
Ni u Nemačkoj vikend nije protekao mirnije. Protesti pokreta "Generacija Zed rešava" održani su u tridesetak gradova, a prema policijskim procenama okupili su više od 100.000 ljudi.
Mladi traže bolje obrazovanje, pristupačnije troškove života, veća ulaganja u zaštitu životne sredine i očuvanje socijalnih davanja, uz protivljenje povećanju vojnih izdataka.
U Berlinu, Frankfurtu, Hamburgu, Kelnu i Štutgartu protesti su prerasli u nerede. Letele su flaše, kamenice i pirotehnička sredstva, pa je policija intervenisala biber-sprejom i privođenjima.
U Frankfurtu je oko 8.000 ljudi najpre mirno protestovalo, ali je kasnije došlo do sukoba. Vlasti pokrajine Hesen procenile su da je oko stotinu osoba učestvovalo u nasilju, a povređeno je više policajaca.
U Kelnu je policija opkolila oko 500 osoba radi provere identiteta, dok je u Hamburgu iza glavne železničke stanice odjeknula snažna eksplozija pirotehničkih sredstava.
Nemačke službe bezbednosti prethodno su upozoravale da bi proteste mogle da iskoriste ekstremističke grupe. Pojedini trgovci su zato izloge zaštitili drvenim pločama, ne čekajući da vide kako će se završiti nova lekcija iz evropske ulične demokratije.
Italija: Protesti protiv skupoće i izdvajanja za oružje
Nezadovoljstvo se prelilo i na Apeninsko poluostrvo, gde su 30. i 31. oktobra protesti organizovani u oko 60 gradova. Od Rima i Milana do Torina, Firence i Napulja, demonstranti su protestovali protiv rasta cena i povećanja vojnih izdataka, zahtevajući da se više novca usmeri na potrebe građana.
Ni tamo nije sve ostalo na parolama i protestnim šetnjama. U Torinu su zabeleženi sukobi demonstranata i policije, a snimci incidenata proširili su se društvenim mrežama.
Dok evropske vlade raspravljaju o povećanju vojnih budžeta, deo građana, po svemu sudeći, ima drugačije prioritete – od cene hleba do dostupnosti zdravstva i obrazovanja.
Holandija: Hapšenja u Hagu, prodavnice zatvorene iz predostrožnosti
Protesti Generacije Zed stigli su i u Holandiju, gde je policija u Hagu intervenisala i uhapsila najmanje deset osoba. Okupljanje je počelo na mestu za koje nije bilo izdato odobrenje, a tokom demonstracija čule su se petarde i vatromet.
U strahu od nereda, pojedine prodavnice u Hagu i drugim holandskim gradovima nisu ni otvarale vrata.
Iako su preko društvenih mreža upućivani pozivi na proteste i u Amsterdamu, Roterdamu i Utrehtu, u tim gradovima nije bilo većih okupljanja.
Holandski ministar unutrašnjih poslova Piter Herma prethodno je upozorio na "alarmantne navode" o mogućim neredima, dok je premijer Rob Jeten poručio da građani imaju pravo da protestuju, ali da ne smeju da se ponašaju kao demonstranti u drugim zemljama.
"Ukoliko želite da protestujete u Holandiji, možete to da činite na svim mestima i na sve načine, ali nemojte se loše ponašati kao što smo videli u drugim zemljama", rekao je Jeten.
Albanija: Demonstranti traže Raminu ostavku, on razmišlja o ograničavanju društvenih mreža
Posebno burno bilo je u Tirani, gde protesti traju već 18 dana, a nezadovoljstvo studenata zbog korupcije, stanja u obrazovanju i zdravstvu preraslo je u zahtev za ostavku premijera Edija Rame.
Demonstranti su ponovo pokušali da stignu do zgrade vlade, uzvikujući "Rama, podnesi ostavku", ali ih je policija zaustavila kordonima i biber-sprejom.
Tokom ranijih sukoba ispred Ministarstva prosvete bacani su Molotovljevi kokteli, a policija je upotrebila i vodene topove. Nekoliko osoba je privedeno, dok su policijske jedinice nastavile potragu za osumnjičenima za učešće u neredima.
A dok demonstranti traže političke promene, Rama je otvorio još jedno pitanje: da li maloletnicima treba ograničiti pristup društvenim mrežama. Naime, albanski premijer najavio je konsultacije sa školama i roditeljima o mogućem uvođenju starosne granice od 16 ili 18 godina.
"Moramo da otvorimo debatu o tome koliko možemo da ograničimo pristup društvenim mrežama maloletnicima", poručio je Rama.
Nije to prvi put da albanski premijer ratuje sa društvenim mrežama. Na njegovu inicijativu Tiktok je bio privremeno zabranjen nakon ubistva četrnaestogodišnjaka u sukobu koji je, prema tadašnjim navodima, počeo na toj platformi. Rama je Tiktok tada nazvao "nasilnikom u komšiluku", a zabrana je u međuvremenu ukinuta.
Sada, dok studenti traže njegovu ostavku, premijer ponovo razmatra kako da ograniči društvene mreže. Da li će time rešiti nezadovoljstvo mladih ili samo otežati njegovo organizovanje, ostaje da se vidi.
Od Pariza do Tirane, zahtevi demonstranata nisu sasvim isti, ali im je zajedničko nezadovoljstvo ekonomskim i socijalnim prilikama. Evropske vlasti, koje rado govore o pravu na protest, ovog vikenda imale su priliku da to pravo provere i na sopstvenim ulicama.
Live
