Srbija i Balkan
Njegoš ili Brisel: Koje hrvatske i evropske "vrednosti" Crna Gora mora prihvatiti na putu u EU
Crna Gora je ipak starija država od Hrvatske. Ima dublju kulturnu i duhovnu tradiciju. Hrvati nemaju Njegoša, iako ga tamošnji plemeniti ljudi drže za najvećeg, ne samo južnoslovenskog, nego sveslovenskog pesnika. On je postavio vrednosnu skalu, opjevao junake i mudrace, kao božije izaslanike. O kakvom vrednosnom poretku govori Plenković – o briselskom, pita u izjavi za RT Balkan književnik iz Podgorice Milutin Mićović
"Slede dalji razgovori sa Crnom Gorom i podizanje svesti o potrebi rešavanja pitanja koja se tiču vrednosti i dobrosusedskih odnosa."
Ovako je pre koji dan hrvatski premijer Andrej Plenković definisao očekivanja od Crne Gore pred kojom na evropskom putu stoji čitav niz zahteva Republike Hrvatske od kojih su prva dva, vezano za tablu u Morinju i ime bazena u Kotoru, nedavno ispunjena.
Hrvatski premijer pojasnio je da otvorena pitanja s Crnom Gorom nisu bilaterlni, već "vrednosni elementi koji su deo pregovaračkih poglavlja na evropskom putu te države".
"Predstavili smo očekivanja crnogorskoj strani i verujemo da su dobro razumeli naše poruke", rekao je Plenković.
Ovo nije prvi put da hrvatski zvaničnici otvorena pitanja između Hrvatske i Crne Gore, među kojima su i granica na Prevlaci, školski brod "Jadran", procesuiranje navodnih ratnih zločina, odšteta za logoraše Morinja, predstavljaju kao "vrednosna".
"Lično sam sasvim transparentno nabrojao osam tačaka koje su dugi niz godina predmet nerešenih pitanja, a vezana su za evropske vrednosti i oko kojih Crna Gora, nažalost, do sada nije napravila iskorake", preneo je 15. oktobra ove godine, zvanični sajt Vlade Hrvatske, izjavu Plenkovića u kojoj se dodaje da su u Hrvatskoj izdvojili "one tačke koje smatramo da ih Crna Gora budućim članstvo u EU treba preuzeti kao evropske vrednosti".
Savetnica hrvatskog ministra spoljnih i evropskih poslova Vanda Babić Galić u međuvremenu je ocenila da hrvatski zahtevi Crnoj Gori "nisu pitanja koja bi trebalo da blokiraju Crnu Goru, već pitanja koja se odnose na temeljne vrednosti i bez kojih Crna Gora ne može reći da je prešla put koji je neophodan da bi postala deo EU".
Za hrvatskog ministra spoljnih i evropskih poslova Gordana Grlića Radmana "deo tih otvorenih pitanja nisu samo bilateralne, nego i univerzalne naravi".
Na stranu dilema da li Vlada Hrvatske kao kukavičje jaje podmeće Crnoj Gori "evropske vrednosti" pod otvorena bilateralna pitanja poput morske granice na Prevlaci ili vlasništva nad školskim brodom "Jadran", otvoreno je pitanje do kog bi to nivoa Crna Gora trebalo da "podigne svest" o potrebi rešavanja zahteva koji se tiču "evropskih vrednosti".
I, koje su to sve "evropske vrednosti" na spisku Hrvatske, odnosno, da li se na tom spisku nalaze i neke "hrvatske vrednosti" i koje bi to mogle biti? Da li možda one demonstrirane u mučilištu u Lori, da se ne ide dalje u prošlost?
Stvari su ovde poprilično jasne. Na jednoj je strani, dominantni globalistički liberalni trend u Evropskoj uniji, na drugoj tradicionalni obrazac po kome se vekovima živelo i živi u Crnoj Gori.
Na jednoj su strani različiti oblici porodice i zajednice, na drugoj tradicionalna porodica kao društveno središte. Na jednoj je strani dominantan naglasak na individualnim pravima roditelja i deteta, na drugoj naglasak na roditeljskoj odgovornosti i porodičnom kontinuitetu, obavezama dece prema roditeljima.
Na jednoj je strani naglašavanje rodnog identiteta i individualnog samoopredeljenja, na drugoj tradicionalno shvatanje polnih i porodičnih uloga, na jednoj je strani sekularni karakter institucija i individualnih verskih sloboda, na drugoj religija ima zvaničnu ulogu u kulturi, običajima i porodičnom životu.
Na jednoj je strani preovlađujući građanski identitet i verski pluralizam na drugoj snažna veza nacionalnog, istorijskog, kulturnog i verskog identiteta, na jednoj autonomija pojedinca na drugoj pridavanje većeg značaja porodici, zajednici, običajima i autoritetu starijih...
I tako dalje, i tako dalje...
Istraživanje Centra za građansko obrazovanje "Suočavanje sa nesigurnostima u tradicionalnim okvirima" od pre dve i po godine pokazalo je da čak 72,4 odsto mladih ističe da im je značajno odoborenje porodice ali i verska uverenja, odnosno religija partnera. Uz ovo 39,5 odsto ispitanika reklo je da im je značajno etničko poreklo partnera.
Autor Valentina Ostojić, kako su tada prenele "Vijesti", rekla je da iz istraživanja proizilazi da su mladi u Crnoj Gori zabrinuti u vezi sa socioekonomskim faktorima života, ali i da su "izuzetno konzervativni".
Po istom istraživanju, čak 78,3 crnogorske omladine ne bi želeli zavisnike od narkotika kao komšije, dok bi 42,7 posto isto reklo za pripadnike LGBT zajednice. Više od polovine ispitanika reklo je da crnogorska kultura mora biti zaštićena od stranih uticaja, a isti broj ispitanika veruje da istopolni parovi ne bi trebalo da imaju pravo na brak. Skoro 60 posto mladih izjavilo je i da imaju veliko poverenje u religijske organizacije kojima pripadaju.
Tada je 71,1 posto ispitanika reklo i da podržavaju ulazak Crne Gore u Evropsku uniju.
Profesor na Humanističkim studijama Univerziteta Donja Gorica Nikoleta Đukanović rekla je tada da mladi ulazak Crne Gore u EU dominantno vide kao "okvir za bolji život" a ne kao "sredstvo za demokratiju i vladavinu prava, jednakost svih i poštovanje ljudskih prava".
"Kada pitate mlade koji se zalažu za ulazak Crne Gore u EU da li neguju vrednosti te organizacije, dominantno daju negativne odgovore kriveći Zapad i zapadne vrednosti za sve ono što ne valja", rekla je tada profesor Đukanović.
Drugo istraživanje ovog Centra, iz oktobra 2024, na uzorku od 1.00 punoletnih građana pokazalo je da 56,4 ispitanika na bi stupilo u brak sa osobom druge veroispovesti a 52,3 posto sa osobom druge nacionalnosti.
Kako ovim mladim ljudima u Crnoj Gori nakalemiti već poznate i široko propagirane "evropske vrednosti", pitanje je i za Plenkovića, ali i za Vladu Crne Gore koja gazi evropskim drumom ka Briselu.
Sada bi bilo zanimljivo čuti mišljenje mladih, ali i starih, koliko bi njih prihvatilo da u zamenu za članstvo u EU bespogovorno prihvate svih osam hrvatskih zahteva, i, eventualno neke nove, poput onih da se tabla u Morinju otvori za turiste, te da podignu svest o evropskim vrednostima.
Književnik iz Podgorice Milutin Mićović u izjavi za RT Balkan konstatuje da je "Crna Gora ipak starija država od Hrvatske", da "ima dublju kulturnu i duhovnu tradiciju".
"Hrvati nemaju Njegoša, iako ga tamošnji plemeniti ljudi drže za najvećeg, ne samo južnoslovenskog nego sveslovenskog pesnika. On je postavio vrednosnu skalu, opevao junake i mudrace, kao božije izaslanike. O kakvom vrednosnom poretku govori Plenković? O briselskom? Ta lažna mondijalizma ovde je napravila temeljne nesporazume, zavadila narode jednog jezika, prolila more krvi", kaže Mićović podsećajući da su "u Zagrebu Hitlerove vojnike dočekali sa cvećem" da je "Jasenovac centralni topos hrvatske kulturne i etičke povesti".
Za funkcionera Slobodne Crne Gore Spasoja Tomića "izjava gospodina Andreja Plenkovića da otvorena pitanja između Hrvatske i Crne Gore nisu bilateralna, već "vrednosna", predstavlja providan politički manevar kojim zvanični Zagreb pokušava da pobegne od suočavanja sa sopstvenom istorijskom odgovornošću i otvorenim pravnim obavezama prema susedima".
"Svođenje međudržavnih pitanja na apstraktne 'vrednosne elemente' nije ništa drugo do uvođenje političkog tutorstva i neofašističke revizije u međudržavne odnose, gde se od Crne Gore traži da se odrekne sopstvenog suvereniteta, istorijskog pamćenja i elementarnog dostojanstva. Ako gospodin Plenković govori o 'evropskim i liberalnim vrednostima', moramo ga podsetiti da se istinske evropske vrednosti temelje na vladavini prava, pravdi, poštovanju međunarodnog prava i pre svega na katarzi i suočavanju sa sopstvenim totalitarnim nasleđem. Hrvatska politika kako u sopstvenim granicama tako i u regionu, duboko je ukorenjena u anticivilizacijskom kontinuitetu", navodi Tomić u razgovoru za RT Balkan.
On pita "kako je moguće govoriti o bilo kakvim 'vrednostima' i 'podizanju svesti' sa pozicija države u kojoj se sistematski prećutkuju, relativizuju i slave najveći zločini genocida 20. veka?"
"Gde je ta 'svest' kada je reč o sistemu koncentracionih logora smrti u Jasenovcu, najvećoj fabrici smrti na Balkanu, gde su stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma stradale na najmonstruozniji način, a čije se žrtve i danas prebrojavaju kroz revizionističke falsifikate? Gde su te evropske vrednosti u slučaju zloglasnog splitskog logora Lora, gde su mučeni i ubijani civili i vojnici iz Crne Gore, a čiji nalogodavci i izvršioci nikada nisu dobili zasluženu kaznu? Šta je sa proterivanjem više od četvrt stotine hiljada Srba u zločinačkim akcijama 'Bljesak' i 'Oluja', uz paljenje ognjišta i zatiranje vekovnog srpskog postojanja na teritoriji Krajine, čiji se 'dan pobede' u Zagrebu i danas slavi uz ustaški pozdrav 'Za dom spremni'?", pita Tomić.
Sagovornik konstatuje da "Crna Gora, ukoliko želi da sačuva svoj državni i nacionalni suverenitet, ne sme da pristane na ulogu priveska u regionalnoj politici Zagreba".
"Tradicionalno crnogorsko društvo, utemeljeno na pravoslavnom etosu, slobodarskoj tradiciji i neraskidivoj vezi sa sveukupnim srpskim duhovnim prostorom, ne može i ne sme da proguta pilulu savijanja kičme od strane Hrvatske. Moje lično kao i insistiranje Slobodne CG na srpskom integralizmu i suverenzmu znači borbu za princip da se međudržavna pitanja rešavaju na ravnopravnim osnovama, uz povratak otete imovine, rešavanje pitanja nestalih lica, zaštitu prava srpskog naroda u regionu i pre svega uz strogi zahtev da država koja pretenduje da deli moralne i vrednosne lekcije drugima najpre pometu sopstveno dvorište i suoče se sa avetima NDH–azijske prošlosti koje još uvek slobodno šetaju njenim javnim prostorom", navodi Tomić.
Skupština Crne Gore izglasala je pre šest godina Zakon o istopolnom partnerstvu koji, međutim, ne predviđa mogućnost starateljstva ili usvajanja dece od strane istopolnih parova. "Partnerstvo je zakonom uređena zajednica života dva lica istog pola (...) zaključena pred nadležnim organima...", stoji u članu 2 tog zakona.
Istovremeno, Ustav Crne Gore izričito definiše brak kao "zajednicu muškarca i žene".
Da se zaključiti da zakon u Crnoj Gori istopolnu zajednicu nije nazvao brakom, već je ustanovio posebnu pravnu kategoriju – životno partnerstvo.
Biće zanimljivo videti kako će Crna Gora, pored ostalog, reagovati kada na evropskom putu bude prinuđena da, prihvatajući evropske i hrvatske vrednosti, te podižući sopstvenu svest, izmeni i ovde navedenu izričitu definiciju braka.
Live
