Crni bilans na srpskim putevima: Apel vozačima – pažnja uvek mora da bude na najvišem nivou

U saobraćajnim nesrećama u Srbiji za 11 dana čak 12 ljudi izgubilo je život, a predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović objašnjava da se nezgode dešavaju zbog četiri faktora.

"Saobraćajne nezgode se dešavaju zbog ljudske greške (to može biti greška vozača, suvozača, putnika, pešaka), zbog nebezbednog puta, tehničke neispravnosti vozila ili više sile, kao na primer vremenskih uslova", navodi Okanović za RT Balkan.

Kada je u pitanju (ne)pažnja učesnika u saobraćaju, kaže da se ona ne može gradirati, već da vozač uvek mora da ima punu pažnju – ni polovičnu, ni četvrt pažnje, ni 120 odsto pažnje – pažnja mora uvek da postoji.

"Možete da usmerite pažnju na određene stvari u zavisnosti od situacije, ali kada vozačima savetujete povećanu pažnju, to ne znači apsolutno ništa. Kada kažete da vozači zbog smanjene pažnje uzrokuju nezgode, to opet ne znači ništa", dodaje.

On ističe da je "sve još uvek sveže" kada je reč o nesrećama koje su se dogodile u prethodnim danima te da ne možemo odmah da donesemo validan zaključak zbog čega je bilo toliko žrtava od početka godine.

Naš sagovornik napominje da je svaka saobraćajna nezgoda priča za sebe i šta je od ovih faktora bilo ključno. "Ako je pogrešio čovek, ko je konkretno pogrešio, ne znamo da li je alkohol, brzina, skretanje pažnje i slično", rekao je on.

Okanović napominje da je ono što upada u oči u proteklom periodu problem sa putevima.

"Imali smo od početka godine određene dane kada je temperatura bila u minusu i kada se na kolovozu stvarala poledica, a zatim i sneg koji je prelazio u led na kolovozu. Ono što je zaista zabrinjavajuće jeste ponašanje putara, mi smo već navikli da se putari iznenađuju snegom u sred zime. To je već postalo pravilo, a sad bi nas iznenadili ako se ne bi iznenadili. Međutim, ove godine na velikom broju deonica putari su potpuno zakazali. Nije da nije očišćen put kako treba, nego nije nikako", kaže Okanović.

Kao primer navodi Ulicu Tadeuša Košćuška u centru Beograda, između Kalemegdana i Knez Mihajlove, gde vozila sa zimskim gumama ne mogu da se kreću.

Naš izbor

Vreme je za zimske gume: Zamena poskupela duplo, univerzalne gume nisu sigurne?

"Na auto-putu A3 Beograd, kod graničnog prelaza Batrovci zbog snega na kolovozu okrenuo se kamion, pa je saobraćaj satima bio blokiran. Ono što naročito zabrinjava jeste da onog trenutka kada pređete granicu, da li ćete u Hrvatsku, Rumuniju, Mađarsku, imamo potpuno drugo sliku – puteve koji su očišćeni, nema ni leda ni snega", dodaje Okanović.

On napominje da ovo nisu bili ozbiljni vremenski uslovi, da nije napadalo tri metra snega, već pet centimetara, prema zvaničnim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

"To je količina sa kojom putari vrlo lako mogu da se izbore. Danas je temperatura dosta otišla u minus, ali u do juče je minus na većini teritorije Srbije išao do maksimalno minus četiri, pet. To se rešava standardnim materijama za sprečavanje pojave leda. Nešto se ove sezone posebno dogodilo sa putarima, nisu oni briljirali ni proteklih godina, ali ove sezone ne znam šta se i zbog čega dešava", navodi naš sagovornik.

On dalje objašnjava da oštećeni ima pravo na naknadu, ukoliko se utvrdi da je saobraćajna nesreća odgovornost upravljača puteva.

Kada je reč o saobraćajnicama na takozvanim državnim putevima koji su u nadležnosti Javnog preduzeća "Putevi Srbije", jedini način da se naplati šteta je podnošenje tužbe nadležnom sudu, i u većini slučajeva sudovi dosuđuju oštećenima te iznose. Ako su u pitanju lokalni putevi, odnosno putevi koji pripadaju gradovima i opštinama, onda su tu procedure šarenolike, zavise od grada do grada i od opštine do opštine.

Novi zakon o bezbednosti u saobraćaju: Za koje prekršaje policija oduzima auto?

Okanović napominje da Grad Beograd ima zaključen ugovor sa osiguravajućom kućom, tako da se oštećeni i njoj mogu obratiti, a ona će isplatiti štetu ukoliko zbog nebezbednog puta dođe do saobraćajne nesreće.

Zimske gume obavezne

Okanović naglašava da kada je reč o zimskim gumama "nema diskusije".

"Na vozilima moraju biti zimske gume sa dubinom šare od najmanje četiri milimetara. Ukoliko dođe do nezgode, a ispostavi se da je ona nastala kao posledica nepostojanja zimskih guma, onda osiguravajuće društvo isplaćuje svu štetu oštećenima kao što je uobičajeno, ali zbog nepostojanja odgovarajućih zimskih guma vozilo se tretira kao tehnički neispravno. Zato se vlasniku vozila upućuje regresni zahtev, odnosno zahtev da sve ono što je osiguranje isplatilo oštećenom vozač vrati osiguravajućem društvu", objašnjava Okanović.

Prema njegovim rečima, ne postoji prilagođena brzina kretanja vozila kada postoji led, "to vam neće reći ni profesori saobraćajnog fakulteta koji su najveći autoritet u toj oblasti, jer ta brzina prosto ne postoji".

"Do proklizavanja ne mora da dođe kada se vozilo kreće 50 kilometara na čas, a može da dođe sa 10 kilometara na sat. To zavisi od mnogo faktora, i u principu jedino što vozač može da uradi je da vozi manjom brzinom, da ukoliko dođe do klizanja, posledice budu što manje. Upravo je to razlog zašto važeći propisi putarima nalažu da moraju da spreče formiranje leda, zato što ni najbolji vozač na svetu ne može da iskontroliše vozilo u određenim situacijama kada naiđe na led", dodaje Okanović.

Kada je u pitanju odstojanje, kaže da ono mora biti mnogo veće nego u uslovima suvog kolovoza, "a neki autori preporučuju da ono bude jednako brzini – ako se krećete brzinom od 100 km/č, onda bi trebalo da držite rastojanje od 100 metara od vozila koje se kreće ispred vas".