Srbija i Balkan
Zabrinjavajući podaci "Batuta": Alkohol konzumira svaki drugi trinaestogodišnjak
Tek 20 procenata učenika prvih razreda srednjih škola smatra da je konzumacija četiri do pet pića zaredom štetna
Istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazalo je da čak 50 odsto mladih povremeno pije, 20 odsto njih se povremeno opija, a sedam odsto pije redovno.
Anketa je sprovedena 2020. godine u 5. i 7. razredu osnovnih škola i prvom razredu srednje škole, a na upitnik su odgovarali i učenici drugih zemalja, ukupno više od 100.000 njih, za RTS je istakla dr Biljana Kilibarda iz Instituta "Batut".
Ona je objasnila da posebno zabrinjava procenat dece koja su probala alkohol, dece koja ga trenutno koriste - odnosno koja su rekla da su u prethodnih 30 dana koristila alkohol i onih koji su izjavili da su bili pijani.
Istraživanje je pokazalo i da je porastao procenat devojčica uzrasta od 11 do 13 godina koje piju alkohol.
"Zašto to rade, ostaje da se vidi. Istraživanje je rađeno 2022. godine posle pandemije tokom koje su deca živela u promenjenim uslovima života. Moraćemo da uporedimo te podatke, jer su se devojčice tog uzrasta u većoj meri svrstale i u grupu problematičnih korisnika društvenih medija, a žalile su se i na komunikaciju u porodici", objasnila dr Kilibarda i dodala da će analiza podataka pokazati pravo stanje do maja.
Poražavajuća statistika da svaki drugi trinaestogodišnjak pije nameće pitanje i kako nađu put do alkohola.
Načini su različiti - za one tinejdžere koji su počeli da izlaze to su kafići, ali tu su i kuća, i to u prisustvu roditelja ili pri većim okupljanjima.
"Prva tema koju smo istraživali je društvena prihvatljivost i tolerancija društva prema upotrebi alkohola i to je ono što često viđamo da roditelji daju svojoj deci da piju pivo. Naglašavam da se kod adolescenata do 18 godina svako konzumiranje alkohola smatra rizičnim jer može da utiče na razvoj deteta. Idemo od rizičnog pijenja, preko štetnog pijenja do zavisnosti od alkohola", objašnjava dr Kilibarda.
Srbija već sedam godina ima Nacionalni program prevencije štetne upotrebe alkohola.
U njemu je navedeno da za smanjenje alkoholizma kod mladih nije dovoljno naučiti ih da je opijanje štetno, već da treba uključiti celo društvo da se na vreme prepoznaju znaci alkoholizma i deluje preventivno.
Dr Biljana Kilibarda iz Instituta "Batut" navodi da je potrebno više raditi.
"Na to ukazuju podaci drugog istraživanja, gde smo videli da uprkos tome što se priča da je opijanje štetno mladi i dalje potcenjuju taj rizik, što je u skladu sa njihovim uzrastom. Tek 20 procenata učenika prvih razreda srednjih škola smatra da je konzumiranje četriri do pet pića zaredom u jednoj prilici štetno. To "ekscesivno pijenje" je posebno opasno i povezano je sa opijanjem. Posledice alkoholizma mogu da budu pogubne ne samo za korisnike, već i za druge ljude u slučaju tuča i saobraćajnih nesreća", kaže doktorka Kilibarda.
