Srbija i Balkan
Ohridski sporazum u pregovaračkom okviru: Kakva je budućnost EU integracija Srbije?
Evropski put Srbije trenutno je neprohodan budući da je priznanje "Kosova" jedna od crvenih linija Beograda
Vrata Evropske unije širom su otvorena Srbiji – samo što ih, po svemu sudeći čuva kerber čiji je plan da, pre ulaska u evropsku porodicu ovu zemlju raskomada i oduzme joj deo teritorije. Šargarepa koju su nudili, nakon godina pregovaranja potpuno je odrvenila i otvoreno se predstavlja kao štap nakon izmene poglavlja 35 pregovaračkog ugovora za ulazak u EU kojim se sad od Srbije i formalno traži priznanje "Kosova".
Odlukom ministara EU da Ohridski sporazum kojim se defakto priznaje lažna država, postane deo dijaloga o članstvu u ovom bloku – sve karte su otvorene. Ali, kakva je budućnost evropskih integracija Srbije, nakon otvorene ucene Brisela? I da li uopšte postoji?
"Ako ovo ostane definitivno, onda u svakom slučaju biće neophodno razjašnjenje na relaciji Beograd – Brisel, jer u ovakvim okolnostima je teško očekivati da se pregovarački proces nastavi. U tom slučaju EU onda definitivno izlazi iz neutralne pozicije i opredeljuje za jednu stranu, a suprotno državnim i nacionalnim interesima Srbije, ali i međunarodnom pravu", ističe za RT Balkan diplomata Zoran Milivojević.
On podseća da status Kosova i Metohije za Srbiju uopšte i nije tema. Ohridski sporazum, naglašava, podrazumeva defakto priznanje – a u Beogradu nema "nikakvih uslova i mogućnosti da to uopšte bude na dnevnom redu".
"Kada se to formalizuje tako što se i Srbija zvanično obavesti da je Ohridski sporazum postao deo pregovaračkog okvira, verovatno će početi dijalog o tome šta to tačno znači, jer to na neki način predstavlja odbijanje Srbije i prihvatanje Kosova. Mi pregovore vodimo u skladu sa pregovaračkim okvirom i početkom pregovora koji su podrazumevali državu Srbiju kao članicu EU u međunarodno priznatim granicama koje podrazumevaju i Kosovo i Metohiju. To je za Srbiju polazna kategorija i nepromenjiva činjenica", ističe Milivojević i podseća da je Srbija Ohridski sporazum prihvatila samo kao platformu za razgovor, ali je i usmeno i pismeno izrazila rezerve.
Na ovaj način, prema njegovim rečima pod znakom pitanja je posredovanje EU kao statusno neutralne – a to znači da dijalog postaje besmislen.
"Poglavlje 35 prema slovu pregovaračkog okvira ima istu težinu i isti položaj kao poglavlje 23 i 24, odnosno, ima suspenzivnu klauzulu. Ako nema napretka po tom pitanju onda ceo proces pristupnih pregovora stoji. Ako oni to urade, i ako nas tako obavežu, onda je pitanje o čemu mi uopšte pregovaramo. Jer kopenhaški uslovi, koji su osnov pristupanja i osnov naših obaveza, ovim su stavljeni u drugi plan. Zato je važno da oko toga imamo jasan stav, jer to poglavlje ostaje za nas kao uslov pre svih uslova. Džabe je što ste masu drugih uslova ispunili, kad ovo pitanje ima suspenzivnu klauzulu", podvlači Milivojević.
Za Dušana Prorokovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu nije iznenađenje što je Ohridski sporazum uključen u pregovarački okvir. Sve se to, kaže uveliko znalo, samo su se "u Beogradu pravili blesavi".
"Od početka je potpuno jasno da celokupno pravno nasleđe iz tzv. pregovora Beograda i Prištine ulazi u poglavlje 35. Sporno je što sa stanovišta prava, usmena saglasnost ne mora da znači ništa, a Ohridski sporazum nigde nije potpisan, a kamo li ratifikovan u Parlamentu. Kako on može postati deo poglavlja 35? Ovde se ponovo radi o jednom kreativnom tumačenju EU, koje ne samo da usporava nego i onemogućava evropske integracije. Jer ako jednom počnete da kreativno tumačite, pitanje je gde će se to završiti", ističe Proroković.
On novi uslov pregovora ipak, ne vidi kao poruku EU da Srbija u toj porodici nije dobrodošla.
"Ovo je pritisak da se prizna Kosovo i to je to. Oni su 99 odsto ubeđeni da će im to uspeti", zaključuje.
Nekadašnji američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi ocenio je uključivanje Ohridskog sporazuma u pregovarački okvir kao znak sve većeg "nestrpljenja da se Srbija vrati na put pristupanja Evropskoj uniji". Na taj put, međutim, slikovito rečeno – sručio se odron – pod ovim uslovima teško da je prohodan.
Iz stranke Zavetnici tako, tvrde da evropske integracije Srbije na ovaj način "poprimaju antiustavni i antidržavni karakter i postaju put u srpske dezintegracije".
"Ovo je vrhunac briselske politike licemerja i dvostrukih standarda, gde se Srbija primorava na nešto što nikada nije traženo ni od jedne zemlje članice, a to je da poništi svoj Ustav i dobrovoljno preda deo državne teritorije separatistima", poručuju iz ove stranke navodeći da Srbija treba da postavljene uslove tretira kao sramnu ucenu.
Zato Vladimir Đukanović iz SNS-a ima jednostavno rešenje – evropske integracije treba prekinuti.
"Svim ambasadorima zemalja članica EU poslati dopis u kome će se obavestiti da Republika Srbija prekida dalje evropske integracije. Obavestiti sve institucije EU i kancelarije koje imaju po Srbiji da nema potrebe da dalje bilo šta čine na polju evropskih integracija Srbije. Sa svim zemljama članicama EU razvijati isključivo bilateralne odnose", istakao je on na Tviteru.
VV inauguration
