Ima li Crna Gora još jednog Leposavića? Spajić još ćuti o Srebrenici, vreme mu curi

Šta god da narednih dana učini u pitanju kosponzorstva sramne rezolucije o Srebrenici, Milojku Spajiću i Vladi Crne Gore ne piše se dobro.

Na jednoj strani čekaju ih buljuk NVO, američki, nemački i britanski ambasadori u Podgorici, pritisak komšija od Albanije i "Kosova" do Severne Makedonije, Hrvatske, Slovenije kao i sarajevskog dela BiH, a na drugoj strani – sopstveni narod.

Da li će Crna Gora biti kosponzor rezolucije o Srebrenici? I Spajić bez odgovora

Premijer Spajić prekjuče je odbio da direktno odgovori na pitanje da li će njegova Vlada biti jedan od kosponzora rezolucije koja bi početkom maja trebalo da se nađe na dnevnom redu Generalne skupštine UN. Pitanje je, međutim, do kada će taj trenutak moći da odlaže.

Pritisak raste, pitanje je do kada će NVO u Podgorici ili ambasade, svejedno, moći da čekaju, kada će izgubiti strpljenje i kada će se pod znakom pitanja naći i njegova fotelja. Zanimljivo, "Glas Amerike" juče je objavio kako se očekuje da će  Vlada Crne Gore odluku o kosponzorstvu doneti "na narednoj redovnoj sednici". 

Kako to znaju, "Glas Amerike" nije objavio.

"Razumijem pitanja ove vrste, ne želim da odgovoram na ova pitanja danas, jer je današnja tema bitna za Crnu Goru", rekao je juče Spajić govoreći na konferenciji za medije o infrastrukturnim projektima u Crnoj Gori o inicijativi 75 nevladinih organizacija i opozicije da se Crna Gora pridruži SAD, Nemačkoj, kao i zemljama regiona koje su najavile da će podržati rezoluciju pokrenutu od strane Nemačke i Ruande o "genocidu" u Srebrenici kojom bi pečat genocida bio stavljen na čitav srpski narod.

Pitanje kosponzorstva rezolucije ostalo je bez odgovora i na poslednjoj sednici Vlade Crne Gore a na njega nije direktno odgovorio ni predsednik države Jakov Milatović čija je pozicija u ovom slučaju, što bi rekao Dritan Abazović, dosta relaksiranija.

Milatović o rezoluciji o Srebrenici: Crna Gora ima državni stav

Milatović je prekjuče u društvu Nataše Pirc Musar, predsednice Slovenije, koja je jedan od kosponzora rezolucije, kratko rekao da je to "pitanje za Vladu" kao i da "Crna Gora ima državni stav".

Istom prilikom, Milatović je dobio i prijateljski savet od predsednice Slovenije koja je, posle stava da oko "genocida" – "nikakve rasprave nema i ne sme je ni biti", rekla da ja najvažnije "kakvu poruku prenosimo generacijama koje dolaze posle nas".

"To je teška stvar, ali treba priznati šta smo uradili u prošlosti, da bi išli u budućnost. To je moja iskrena poruka ljudima u Crnoj Gori", rekla je predsednica Slovenije.

Inače, osim NVO, rezoluciju su podržali i Bošnjačko veće CG, Bošnjačka stranka, Liberalna partija, DPS, SDP Crne Gore, SD kao i koalicija Albanska alijansa.

Crnogorske NVO tvrde da "rezolucija nije usmerena protiv bilo kog naroda", kao i da je to "očigledno iz njenog teksta".

Crnogorske vlasti suočavaju se, inače, već treći ili četvrti put sa pitanjem Srebrenice za samo poslednjih petnaestak godina. Skupština Crne Gore je 2009. godine usvojila Deklaraciju o prihvatanju rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici, a 2021. i Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici za koju je glasala većina od 55 poslanika, 19 je bilo protiv, a sedmoro uzdržano.

U pomenutoj Deklaraciji o prihvatanju rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici, usvojenoj u NS CG  9. jula 2009. godine, a koju je potpisao Ranko Krivokapić reč "genocid" se ne pominje, već se navodi da "Skupština Crne Gore i ovim povodom najoštrije osuđuje zločin počinjen nad preko 8.000 civila u Srebrenici u periodu između 11. i 19. jula 1995. godine kao i sva druga zlodjela počinjena tokom sukoba 1991–2001. godine na prostorima bivše Jugoslavije".

Godinu dana posle promena 30. avgusta 2020, Skupština Crne Gore, deo tridesetoavgustovske većine uz pomoć DPS-a, izglasala je "Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici". Za rezoluciju tada su glasali poslanici DPS-a ni čijem je čelu još bio Milo Đukanović, kao i SDP, SD, Bošnjačka i albanske stranke a iz vladajuće većine poslanici Demokratske Crne Gore kao URE Dritana Abazovića. Protiv su bili poslanici DF-a.

"Zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici. Potvrđuje se riješenost države Crne Gore da u budućnosti spriječi genocid i druge ozbiljne zločine",  navedeno je u tada usvojenoj rezoluciji kojom je Skupština Crne Gore i faktički potvrdila da je u Srebrenici 1995. godine počinjen "genocid".

Na sednici Skupštine Crne Gore tada je smenjen ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić zbog "negiranja genocida u Srebrenici". Za njegovu smenu, na predlog premijera Zdravka Krivokapića tada su uz opozicione stranke DPS, SDP, SD, BS i albanske partije glasali i poslanici URE, Demokrate su bili uzdržani a protiv razrešenja Leposavića bilo je 27 poslanika DF.

"Uopšte ne mogu da priznam ili ne priznam događaj o kojem nemam saznanja. Ja sam spreman da priznam da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kada se to i nedvosmisleno utvrdi", rečenica je koju je ministar Leposavić izgovorio tokom ministarskog sata u Skupštini 26. marta 2021. godine, odgovarajući na poslaničko pitanje Andrije Nikolića iz DPS-a da li je, kao ministar pravde i ljudskih i manjinskih prava, spreman da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid.

Pre Leposavića i poslanik vladajućeg Demokratskog fronta Jovan Vučurović rekao je tokom skupštinske rasprave da ne priznaje genocid u Srebrenici.

Sonja Biserko i Aida Ćorović pozivaju Crnu Goru da bude sponzor rezolucije o Srebrenici

Posle izjava Leposavića, javili su se ambasadori Velike Britanije u Crnoj Gori i BiH Karen Medoks i Met Fild koji su saopštili da je "genocid neupitan", a ambasador Nemačke Robert Veber ukazao je "na bolno iskustvo svoje države tokom Drugog svetskog rata koje je izazvano totalitarizmom".

Crnogorski ministar tada se našao pod rafalnom paljbom i NVO sektora ali i ambasadora od EU do SAD, žestoko su ga tada osudile i "Majke Srebrenice i Žepe", ali i "Udruženje žrtava i svedoka genocida".

Pod kakvom će se tek paljbom naći Milojko Spajić ako on i njegova Vlada na narednoj sednici ne donesu za Ameriku i EU očekivanu odluku o kosponzorstvu, može se samo zamisliti. Kao što se može zamisliti kako će, u suprotnom, reagovati oni zahvaljujući čijim je glasovima njegova Vlada izabrana, i posebno oni čijim je glasovima Jakov Milatović postao predsednik na pragu leta 2023. godine.