Dan kada su nacisti žutom Davidovom zvezdom obeležili sve Jevreje u Nemačkoj

Žuta Davidova zvezda, na kojoj je ispisana reč "Jude" ("Jevrejin" na nemačkom), postala je simbol nacističkog progona Jevreja i "konačnog rešenja jevrejskog pitanja" - Holokausta.

Dana 24. oktobra 1939. nacisti su doneli policijsku naredbu koja je nalagala svim Jevrejima u Nemačkoj obavezno nošenje žute šestokrake zvezdu na odeći kako bi bili "prepoznatljivi".

Rasizam, eugenika, a naročito antisemitizam bili su centralne karakteristike nacističkog, Hitlerovog režima u Nemačkoj. Prvi koncentracioni logor osnovan je u martu 1933. godine.

Jevreji su posle donošenja Nirnberških zakona 1935. faktički već bili isključeni iz javnog života.

Šef glavne bezbednosne kancelarije Rajha Rajnhard Hajdrih je godinama pre razmatrao mogućnost da se "unutrašnji neprijatelji Nemačke učine vidljivim". U novembru 1938, on je zapisao: "Svaki Jevrejin bi, u skladu sa Nirnberškim zakonima, morao da nosi posebnu oznaku. To je mogućnost koja bi nam olakšala mnoge druge stvari."

Pre izbijanja rata, nacistički režim se još ustezao u vezi sa obaveznim označavanjem Jevreja. Nekoliko godina pre donošenja ove naredbe, Adolf Hitler se poverio visokim funkcionerima Nacional-socijalističke stranke: "O problemu obeležavanja intenzivno razmišljamo. To ćemo obavezno sprovesti jednog dana. Ali, treba imati nos i osetiti šta može da uradi."

Priprema za Holokaust

Policijska naredba je regulisala sve pojedinosti o nošenju zvezde: "Šestokraka zvezda mora da bude veličine dlana, žute boje, sa crno izvučenim konturama, i natpisom 'Jevrejin'. Ona mora da bude vidljiva na levoj strani grudnog dela odeće, za koji mora da bude prišivena."

Ukaz je važio za sve jevrejske građane starije od šest godina. Jevrejima je bilo "zabranjeno da se u javnosti pojavljuju bez jevrejske zvezde." Onaj ko je prekrio zvezdu tašnom, reverom mantila ili šalom, morao je da računa na žestoku kaznu Gestapoa.

Ova naredba nije značila samo stigmatizaciju i izopštavanje, već je predstavljala pripremu za Holokaust.

Masovne deportacije Jevreja u "logore smrti" počele su samo mesec dana posle uvođenja obaveze Jevreja da nose Davidove zvezde.

Pisac Viktor Klemperer, koji je poticao je iz jevrejske porodice, još pre Prvog svetskog rata postao je protestant. Ali to nije interesovalo naciste. Za njih je on bio i ostao Jevrejin. Klemperer je tih dana zapisao u svom dnevniku: "Juče, kada je Eva prišila jevrejsku zvezdu, pao sam u očajanje. I Evini živci su na izmaku."

Inge Dojčkron, koja je preživela Holokaust, posle rata je opisala kako se osećala dok je nosila žutu zvezdu: "Većina Nemaca, koje sam sretala na berlinskim ulicama, skretala je pogled kada bi ugledali zvezdu. Oni su gledali kroz mene, ili su se naprosto okretali na drugu stranu. Zvezda je značila diskriminaciju i izolaciju."

Obeležavanje je bilo samo priprema za ono što su nacisti zvali "konačnim rešenjem jevrejskog pitanja". Masovne deportacije u logore smrti počele su mesec dana kasnije, u oktobru 1941.