Svet
Istorija 8. marta: Praznik koji je nastao na Zapadu – danas se pretežno slavi na Istoku
Dan žena je od samog početka bio obeležen ideološkim bojama, u znaku borbe za ekonomsku, socijalnu i političku ravnopravnost žena. Ruskinjama 8. mart čestitaju i vlasti, a u Kini žene dobijaju pola slobodnog dana
Od svog početka, 8. mart je kontroverzan praznik. Nastao je na Zapadu, ali se danas više poštuje na Istoku, pre svega u Rusiji i Kini. Tek od 1975. godine, koja je proglašena Međunarodnom godinom žena, Ujedinjene nacije počele su da službeno obeležavaju Međunarodni dan žena.
Inače, ovaj praznik se obeležava kao dan borbe za ženska prava i ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena.
Prve zabeležene demonstracije 8. marta organizovale su 1857. žene zaposlene u industriji odeće u Njujorku. Tada su se tekstilne radnice pobunile zbog loših radnih uslova i niskih plata, a njih je brutalno rasterala policija.
Najmasovniji osmomartovski protesti izbili su 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući kraće radno vreme, veće plate i pravo glasa.
Prvi Dan žena obeležen je 1909. godine u SAD, deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike.
Prve feminističke pokrete nemoguće je odvojiti od socijalističkih i mirovnih pokreta u Evropi. Danas su se, kao i levica na Zapadu, pretvorili u nešto drugo, suprotno od toga.
Godine 1910. organizovana je prva Međunarodna konferencija žena, održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale. Inspirisana američkim akcijama, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je proslavljanje Međunarodnog dana žena.
Inicijativu je preuzela nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin. Tako je ustanovljen Međunarodni dan žena.
Godine 1911, Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije feministkinja širom Evrope. Samo u Austrougarskoj, te godine je izbilo preko tri stotine demonstracija žena za ravnopravnost. U Beču žene su tražile da im se omogući pravo glasa i obavljanje javnih funkcija, protestujući protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja.
Pokretu koji je tražio jednak tretman muškaraca i žena pred zakonom prethodio je pokret sifražetkinja.
Ovaj naziv, koji dolazi od engleskog izraza "suffragette", koristio se pretežno u anglosaksonskim zemljama, pre svega u Britaniji, i označavao je pripadnice pokreta za uvođenje ženskog prava glasa.
Sifražetkinje u Britaniji privlačile su veliku pažnju tako što su koristile različite metode "direktne akcije", poput vezivanja za pruge, podmetanja vatre u poštanske sandučiće, razbijanja prozora i, ponekad, postavljanja bombi.
Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati otprilike polovinom 20. veka. Umesto toga, ustanovljen je Dan majki, praznik u čast materinstva, koji se obeležava druge nedelje u maju.
Švajcarska je, inače, poslednja zemlja u Evropi koja je 1972. ženama dozvolila pravo glasa.
Danas, u vreme "kulture otkazivanja" koja je zavladala na Zapadu, obično se zaboravlja koliko je bila dugotrajna borba za žensko pravo glasa.
Pre osamostaljenja Finske, u Velikom vojvodstvu Finske koje je pripadalo Ruskoj imperiji, žene su prve na svetu, još 1906. godine, stekle glasačko pravo i pravo da se kandiduju za javne funkcije.
Većina zapadnih zemalja proširila je glasačka prava na žene u ratnom ili posleratnom periodu, uključujući Kanadu (1917), Britaniju i Nemačku (1918), Austriju i Holandiju (1919) i SAD (1920).
U Francuskoj žene nisu mogle da glasaju sve do 1944. godine. U Grčkoj glasačka prava za žene nisu postojala sve do 1952. godine. U Jugoslaviji je ženama pravo glasa dato 1945. Ipak, od kako je 2015. Saudijska Arabija ženama odobrila glasačko pravo, žene mogu glasati u svim zemljama u kojima se održavaju izbori.
U Rusiji je glasačko pravo obezbeđeno svima, i muškarcima i ženama, osnivanjem SSSR-a 1922. godine.
Nakon Boljševičke revolucije, feministkinja Aleksandra Kolontaj predložila je Lenjinu da Dan žena postane državni praznik.
Međutim, u mnogim državama, ovaj praznik je izgubio svoju osnovnu socijalnu ideju i pretvorio se u neku vrstu amalgama između konzervativnog Dana majki i komercijalizovanog Valentinova, Dana zaljubljenih.
Praznik žena je od samog početka bio obeležen ideološkim, političkim i socijalnim bojama. Afirmaciji Međunarodnog dana žena, kao dana borbe za polnu ravnopravnost i ženska prava.
Dan žena ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji i Tadžikistanu.
Dan žena se u Rusiji obeležava od 1918, a od 1965. godine je neradni dan. Ruskinje na 8. mart ne primaju samo poklone, već, po običaju, daruju i druge žene.
Ruskinjama Dan žena čestitaju vlasti. Gradske vlasti širom Rusije, pa i Moskve, ukrašavaju autobuske stanice svečanim trakama, dok se po gradovima lepe plakati sa najlepšim željama upućenim damama.
U Kini 8. marta, prema preporuci Državnog saveta Narodne Republike Kine, mnoge zaposlene žene dobijaju pola slobodnog dana.
U Americi, mart je zvanično Mesec istorije žena.
