Zaplena ruske imovine bila bi autogol za SAD: Koje bi mogle biti posledice?

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon kojim je ovlastio izvršnu vlast da zapleni zamrznutu rusku imovinu, a za njega su glasali i demokrate i republikanci. Predlog zakona je dalje upućen Senatu, a trebalo bi da ga potpiše i predsednik SAD. Stručnjaci ukazuju da bi zaplena ruske imovine globalno bila loša poruka – naročito u ekonomskom smislu. S druge strane, kada je u pitanju politika, produženje rata u Ukrajini je projekat koji su Amerikanci svih političkih opredeljenja sve manje voljni da finansiraju putem poreza, zbog čega oduzimanje ruske imovine za glasače postaje primamljiva opcija.

Kineski "Global tajms" piše da će, ako ovaj zakon stupi na snagu, to predstavljati katastrofalan presedan. Pretežan deo zamrznute ruske imovine se nalazi u EU, dok SAD drže samo mali deo. Međutim, Vašington je veoma agresivno zahtevao da se sva zamrznuta ruska imovina iskoristi za "obnovu Ukrajine".

SAD razmišljaju o alternativnom paketu pomoći Kijevu: Ruska imovina kao zalog

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je ukazala da bi predlozi za zaplenu zamrznutih ruskih sredstava, koje podržavaju SAD, mogli da potkopaju međunarodni poredak i da bi "potencijalno donošenje takve odluke moglo dovesti do kolapsa postojećeg ekonomskog sistema". 

Zapad je zamrznuo oko 300 milijardi dolara u vlasništvu Ruske centralne banke od početka sukoba u Ukrajini pre dve godine. "Juroklir" sa sedištem u Briselu drži oko 191 milijardu evra (205 milijardi dolara) imovine, a EU navodno radi na tome da do jula Kijevu pošalje prvu tranšu od oko tri milijarde evra profita ostvarenog od ruske imovine.

Savić: To je autogol za SAD, ubrzaće dedolarizaciju

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da je svima jasna poruka da, ako Zapad može da oduzme imovinu tako moćnoj sili kao što je Rusija, onda može svakom bogatom čoveku.

"To i jeste manir Zapada. Oni to ne koriste često i verujem da ucenjuju i pojedince, samo ne tako transparentno. Poruka je za pametne ljude sasvim jasna. Ceo svet trguje sa dolarom i to je loša poruka za ljude, kompanije i države, da razmisle da li će i dalje držati svoje devizne rezerve u dolarima, ili će preći na neku drugu valutu", kaže profesor.

"Politiko": Uprkos sankcijama, Zapad nije uspeo da uguši ekonomiju Rusije

On smatra da je ovo autogol i za SAD, jer već neko vreme traje dedolarizacija od strane Rusije, Kine i još nekih drugih zemalja.

"Ljudima je potpuno jasno da Amerika štampa novaca koliko joj treba i da ne snose nikakve posledice. Kada bismo mi štampali srazmerno novca koliko Amerika, mi bismo imali inflaciju od koje se nikada ne bismo oporavili", kaže profesor. 

On podseća da je ruska strana bila veoma jasna, sa stavom da ima dovoljno zapadne imovine u Rusiji, koju mogu na isti način da zaplene.

"Više Amerikanci psihološki žele da deluju na one koji su uplašeni, nego što realno mogu da nanesu štetu Rusiji. Moskva se, rekao bih, još pre dve godine oprostila sa tim sredstvima, jer zna s kim ima posla. Oni su prihvatili tu činjenicu, jer ne žive samo do toga, ali jasno su stavili do znanja da taj postupak neće proći nekažnjeno", kaže Ljubodrag Savić. 

Kako bi mogla da izgleda ruska odmazda: Konfiskacija čak 288 milijardi dolara Zapada

Profesor navodi da ga ne bi iznenadilo da u nekom trenutku i glavnicu ruskih sredstava SAD proslede Ukrajini, ali napominje da i bi to bila kap koja bi prelila čašu.

"Taj novac nije sklonjen u neki budžak u kojem čeka, već je u bankama, finansijskom sistemu i koristi se. Oni su u početku pretili da će Rusiji oduzeti prinos na ta sredstva, odnosno kamatu na neke depozite, a očigledno da sada oni idu dalje. Ipak, ne očekujem ja da će to biti tako dramatično kako oni najavljuju. Više je to ispipavanje teretna, nerviranje protivnika, ali treba da imaju u vidu da i Rusija ima arsenal svojih mogućih rešenja kojima bi mogla da uzvrati istom merom", ukazuje profesor Savić.

Stakić: Zapad ruši sopstvena pravna načela

Profesor Univerziteta "Singidunum" Nikola Stakić kaže za RT Balkan da se odluka o zapleni ruske imovine kosi sa osnovnim načelima prava, koja su upravo apostrofirana od zapadnog sveta i naročito u SAD.

"Narušavanje tog neprikosnovenog prava posedovanja može da dovede do određenih investicionih rizika. Bez obzira da li je pitanju ruski ili neki drugi izvor kapitala, to su rigidne administrativne odluke koje, kako želim da verujem, niko ne želi da aktivira tek tako olako, jer u budućnosti može da dođe do nekih recipročnih mera i time se produbljuju loši odnosi između globalnih igrača", kaže profesor Nikola Stakić.

MSP Rusije pozvalo ambasadorku Švajcarske: Zadiranje u rusku imovinu je krađa na državnom nivou

On smatra da bi zaplena ruske imovine narušila globalnu finansijsku arhitekturu koja postoji godinama.

"Takve odluke vode nas ka odstupanju od tih modela i jačanja svesti da postoji sve veća potreba za regionalnim aranžmanima. Sve je bilo zasnovano na institucijama iz zapadnog sveta, a ovakvi potezi dovode upravo do potrebe stvaranja nekih pandana u zemljama u razvoju i zato potez SAD nije dobar", objašnjava Nikola Stakić.

Profesor smatra da se pravi jedan diskriminatorni presedan koji dalje samo može da nastavi tu spiralu, ne samo netrpeljivosti i netolerancije, već i produbljivanja krize.

"Treba da budemo realni i da sagledamo situaciju i da shvatimo da gubimo te unipolarne obrise sveta, tako da postoje i s tog apsekta investicione alternative gde je moguće plasirati novac, a da to nije zapadni svet. Iako su finansijska tržišta i ulaganje ipak najvažniji u SAD, njihovo tržište kapitala nosi maltene 50 odsto tržišne kapitalizacije, ali svaka odluka koja narušava pravo posedovanja i upravljanja svojom imovinom je u koliziji sa osnovnim načelima raspolaganja imovinom i može da ostavi posledice", kaže Stakić.

"Njujork tajms" piše da bi sam čin zaplene ruske imovine predstavljao opasnost za američku ekonomiju, jer bi druge zemlje, a ne samo Rusija, na njega gledale kao na čin razbojništva, kao i da bi takva odluka mogla oslabiti status dolara kao glavne globalne rezervne valute.

"Zadržavanje prednosti rezervne valute zavisi od našeg ponašanja kao pouzdanog i neutralnog čuvara tuđe imovine. Ako počnemo da krademo novac ljudi, to bi moglo da se promeni", piše "Njujork tajms".

Evropa bi gore prošla – pucala bi sebi u nogu

Profesor ekonomije na školi "HEC Pariz" Armin Štajnbah u autorskom tekstu za "Figaro voks" navodi da bi EU imala mnogo gore posledice nego SAD. On podseća da je Evropski savet ranije odlučio da konfiskuje "izuzetne profite" koje je finansijska ustanova sa sedištem u Belgiji "Euroklir" ostvarila upravljanjem ruskom imovinom i dodaje da pojedine zemlje pozivaju i na konfiskovanje sâme imovine, a ne samo profita koji je pomoću nje ostvaren.

Upozorenje iz Brisela: Zaplena ruskog novca mogla bi da razori globalni finansijski sistem

Međutim, EU bi takvim potezom "pucala sebi u nogu", smatra ekonomista, pošto 200 milijardi evra ruske imovine koji se nalaze u bloku daleko premašuje ruska sredstva u SAD. Samim tim bi i odgovor Rusije bio mnogo oštriji nego kad bi se za takav potez odlučio Vašington.

"Najjednostavnije za Rusiju je da konfiskuje imovinu evropskih kompanija, kao što je više puta upozoravala", piše Štajnbah, koji ističe da zemlje EU i dalje imaju mnogo imovine u Rusiji. Pozivajući se na podatke Kijevske škole ekonomije, on ističe da je samo trećina imovine evropskih kompanija povučena iz Rusije od februara 2022. Preostala strana aktiva u Rusiji iznosi 285 milijardi američkih dolara, od čega 105 milijardi pripada evropskim kompanijama – a što je skoro tri puta više od preostale američke imovine.

Štajnbah ukazuje da se DNK Evrope zasniva na određenim pravilima i da bi njena slika bila ukaljana, ako bi podrazumevala konfiskaciju u tako velikim razmerama, na granici zakonitosti. U tom slučaju, "investitori bi se okrenuli od EU koja ne poštuje imovinska prava".