Zbog kojih navika deca nerazgovetno govore

"Kada je rekao prvu reč", "Da li je vezala celu rečenicu", "Je l' počeo da priča?" samo su neke brige sa kojim se roditelji suočavaju u razvoju deteta. Međutim, često roditelji ova pitanja na postave na vreme, pa problema sa govorom na prepoznaju u najranijem uzrastu već se javljaju logopedu tek kada dete napuni 3, a neretko i 5 godina. Logopedi smatraju da je to, često, već kasno.

Jednostrana komunikacija utiču da dete nerazgovetno govori

Stručnjaci upozoravaju da su crtaći i ostali sadržaj na stranom jeziku jednostran vid komunikacije, te da utiču da dete nerazgovetno govori, ili da ne priča uopšte.

"U današnje vreme neophodno je spomenuti uticaj ekrana (TV, telefon, tablet) na razvoj govora. Deca su veoma rano izložena ekranima, ne posmatraju i ne istražuju svet oko sebe, što je jedna od negativnih posledica ekranizacije dece. Komunikacija kod dece koja koriste ekrane je jednosmerna, oni stalno dobijaju informaciju sa ekrana, nemaju potrebu da nešto pitaju, istraže, ekran im sve sam kaže. Velik je problem i ako se deci puštaju programi na stranim jezicim pre nego što su usvojili maternji jezik, pa deca neretko kasnije imaju problem u usvajanju gramatičkih pravila maternjeg jezika.

Neophodno je deci čitati bajke, posmatrati prirodu i razgovarati o njoj, o bojama, pojavama, svemu što dete okružuje, pustiti ih da posmatraju, istražuju.

Komunikacija roditelja i deteta je u svakom slučaju ključna, roditelj je taj koji je od rođenja sa detetom. Još dok je dete u stomaku, sluh se razvija i treba mu se obraćati, pričati mu, pevati. Kada se rodi nastaviti da mu se priča i peva, razvijati mu pasivni rečnik koji će kasnije preći u aktivni", ističe defektolog-surdolog, Nataša Stanković iz ŠOSO "Milan Petrović" sa domom učenika u Novom Sadu.

Kada bi trebalo da se roditelji obrate logopedu

"Dešava se da se jave i pre prvog rođendana, nekada se jave kada dete krene u školu pa im učiteljica skrene pažnju da dete ne izgovara adekvatno određene glasove, dešava se i da dete ne progovori do trećeg rođendana pa roditelji tada dovedu dete. Postoje i roditelji čija deca neke glasove ne izgovaraju adekvatno, te ih dovedu da pre polaska u školu nauče da pravilno izgovaraju glasove. Zaista je individualno.

Ukoliko dete oko devetog meseca ne imitira zvuke koje čuje oko sebe, nema pokazni gest, ne razume zabranu, potrebno je potražiti savet. Takođe, ukoliko se oko prvog rođendana ne javi prva funkcionalna reč ili se aktivni rečnik ne uvećava odgovarajućom brzinom, potražiti savet stručnjaka. Ne sme se čekati treći rođendan i slušati savet da je dete lenjo ili da je dečak pa će progovoriti kasnije. Kakvu god nedoumicu roditelji imaju, mogu se konsultovati sa logopedom.

Takođe, ako dete ima problem samo sa artikulacijom, odnosno nepravilnim izgovorom glasova, urednog je razvoja, problem može nastati u školi kada počne pisanje. Mi pišemo onako kako čujemo odnosno govorimo, dete koje umesto glasa Š izgovara glas S, tako će i pisati pa će ŠKOLA biti SKOLA, ako umesto Lj izgovara J, LjULjAŠKA će biti JUJAŠKA, sve to može loše da utiče na samopouzdanje deteta". 

Razvoj govora zavisi od deteta i okoline

"Dete progovara oko prvog rođendana. Pod progovaranjem podrazumevamo da dete izgovori funkcionalnu reč, tj. reč koja ima značenje, dete svesno izgovara reč sa značenjem. Pre toga razvoj govora prolazi kroz faze: faza gukanja, faza brbljanja, faza slogovnog govora i konačno pojava prve funkcionalne reči kao što su mama, baba, tata. Nakon toga, u periodu od oko 17, 18 meseci, dete izgovara prve fraze (daj vodu; am,am; mama daj..). Detetov aktivni rečnik, reči koje dete koristi u govoru, sve se više povećava. Oko druge godine, dete koristi oko 200 reči, oko 3. godine oko 700 reči, 4. godina oko 1400 reči, oko 5. godine dete koristi oko 2200 reči. Nakon trećeg rođendana broj reči u rečenici se povećava, dete počinje u govoru da koristi imenice, glagole, zamenice, prideve, priloge, predloge. Razvoj govora zavisi od samog deteta i od okoline", objašnjava stručnjak. 

Pre verbalne, važna je neverbalna komunikacija

"Šta to znači? To znači da dete razume govor. Dete prvo usvaja i razume reči, one su u njegovom pasivnom rečniku, kasnije počinje da ih upotrebljava u govoru, što znači da one prelaze u detetov aktivni rečnik. Pre samog progovaranja dete u komunikaciji koristi pokazni gest - prstom nam pokaže šta želi. Da bi dete govorilo, potrebno je da je njegov govorni aparat razvijen, da živi u stimulativnoj sredini, da je sluh uredan, da je očuvane inteligencije, da je pažnja u skladu sa uzrastom. Ukoliko je sve od nabrojanog uredno, dete je urednog razvoja, a detetov govor nije adekvatan, razlozi za to mogu biti različiti. Kada nam dete dođe na procenu govorno jezičkog razvoja, proverimo mu govorni aparat, tj. pokretljivost jezika, vilice, usana, zagrižaj, podjezičnu resicu (npr. ako dete ima skraćenu podjezičnu resicu, neće moći ili će teže podizati jezik te će samim tim imati poteškoće pri izgovoru glasova za koje je potrebno da se jezik podigne gore)", pojašnjava Nataša Stanković. 

Šta detetu dajemo da jede i pije je bitno u ostvarenju pravilnog govora

"Dešava se da roditelji detetu dugo pasiraju hranu, kasno mu daju da žvaće čvrstu hranu, te se vilica i mišići obraza koji su potrebni za pravilan govor ne razviju dovoljno. Dugotrajno korišćenje cucle, flašice ili sisanje palca mogu da utiču na položaj zuba, te kod govora dete ne može da spoji zube i vazdušna struja prolazi pa se glas izgovara neadekvatno, tada deca šuškaju. Sa decom je neophodno pričati kao sa odraslom osobom, ne tepati im, ukoliko deca svakodnevno slušaju tepav govor, i sama počinju tako da pričaju, pošto deca govor usvajaju slušanjem, govore onako kako su čuli od svoje okoline", ističe defektolog. 

Pored roditelja, stručnjaci su ti koji će pomoći detetu

"Ukoliko logoped proceni da kod deteta postoji problem, u zavisnosti od konkretnog problema, daće savet roditelju šta dalje treba da se radi. Kada i koliko često dete treba da ide na tretmane kod logopeda. Ukoliko dete neadekvatno izgovara neki glas ili ga uopšte ne izgovara, logoped je tu da nauči dete da pravilno izgovori glas, da sa detetom vežba taj glas i da roditelju da savet šta da vežbaju kod kuće. Bitna je komunikacija između stručnjaka i roditelja i veoma je bitno da svi u detetovom okruženju postupaju po datom savetu. Kakav god vam se čini da dete ima problem pitajte stručnjaka, ne društvene mreže ili baku iz komšiluka.

Pre 70 godina 8,3 odsto dece predškolskog uzrasta imalo je problem sa govorom, a danas čak 80 odsto dece ima problema u govoru, potvrđeno je za RT Balkan iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora "Đorđe Kostić" u Beogradu. Zato smo pitali stručnjaka za kraj da nam podeli podeli savete koji su korisni za dobar govorni razvoj deteta: 

• Razgovarajte sa svojom decom, igrajte se sa njima, deca u igri bogate svoj rečnik.
• Ne tepati deci.
• Izbaciti cuclu i flašicu oko prvog rođendana.
• Ne izbegavati čvrstu hranu.
• Izbegavati ekrane što duže, ili ih smanjiti na minimum.
• Duvati balone, balone od sapunice, maslačke, mirisati cveće, na taj način vežbate disanje koje je neophodno za pravilan govor.