RT Balkan analiza: Kako je srpski šah završio na vrhu Evrope? I Rusi pomažu šahovski "bum"

Šah je tako ponovo stigao u fokus srpske javnosti. Magična igra na 64 crno-bela polja poslednjih dana okupira pažnju domaćih ljubitelja sporta, baš onako kako i sam šah okupira pažnju igrača.

"Utisci su sjajni. Istorijski je rezultat. Već su se malo slegli i utisci i emocije. Polako postajemo svesni šta smo uradili", za RT Balkan počinje Miodrag Perunović, selektor najbolje šahovske reprezentacije u Evropi.

Veliki uspeh - Srbija osvojila zlato na Evropskom prvenstvu

U sastavu Aleksandar Predke, Aleksej Sarana, Aleksandar Inđić, Robert Markuš i Velimir Ivić, Srbija je završila ispred Nemačke i Jermenije, osvajača srebra i bronze, a u devet rundi upisala je čak sedam pobeda.

I dok mnogi u Srbiji do sada nisu bili upoznati sa kvalitetom reprezentacije, u šahovskim krugovima se znalo da ovaj tim poseduje potencijal.

"Jeste, ovo je suštinski iznenađenje, ali ne preveliko za šahiste koji to prate. Pre dve godine na Evropskom prvenstvu i prošle godine na Olimpijadi u Indiji smo bili nadomak borbi za medalju. Videli smo da smo tu negde blizu, ali da nam nešto fali. Ove godine sve se poklopilo. U međuvremenu su i Predke i Sarana postali članovi naše reprezentacije. Uz Inđića, standardnog reprezentativca i nosioca naše igre, uz Markuša i Ivića, na kraju smo uspeli da stignemo do ove velike pobede", objašnjava Perunović.

Predke i Sarana su ruski velemajstori koji su nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine odlučili da dođu u Beograd.

Obojica su rezultatski u svetskom vrhu. Sarana je ove godine postao prvak Evrope u pojedinačnoj konkurenciji, jedini u istoriji koje u istoj godini objedinio individualnu i ekipnu evropsku titulu, a uz to je u junu osvojio još jedno zlato za Srbiju - na Olimpijskoj e-sport seriji u Singapuru.

I on i Predke su rešili da nastupaju pod srpskom zastavom, što je već počelo da pozitivno utiče na srpski šah.

"Jeste tako. S druge strane treba uzeti u obzir da mnogi timovi godinama i decenijama imaju strance u svojim redovima. Francuzi, Slovenci, pa i Englezi imaju jednog Rusa. Španci već 15 godina imaju čuvenog Letonca u timu, sada imaju i jednog Rusa. Tako da taj trend postoji odavno. Naravno, ove godine je po prvi put FIDE dala mogućnost da igrači koji su Rusi, ukoliko ne žele da igraju u Aziji, gde se tamošnja selekcija sad takmiči, mogu da igraju za neke evropske ekipe. I došlo je do velike seobe Rusa, pa su i mnogi drugi bili pojačani", priča Perunović za RT Balkan.

Selektor reprezentacije Srbije kaže da ovdašnja šahovska scena može da nastavi da napreduje posle dolaska dvojice ruskih velemajstora.

"Imamo veliki broj klinaca koji polako počinju da i na tom evropskom i svetskom planu postižu sve bolje rezulate. Uvek smo mi bili visoko kotirani, ne najviše, ali u oko 20 najboljih ekipa u svetu. Uvek nam je to nešto falilo. Da li je to sreća ili stabilnost, sticaj okolnosti... Sad je sve to leglo na ovom jednom turniru. Ima nade za naš šah, ima mnogo dobrih klinaca i masovnost je velika koja će, nadam se, sada biti povećana."

Srbija od osamostaljenja 2006. godine nikada nije osvojila medalju.

Poslednje odličje se čekalo od 1999. godine, kada je ženska selekcija predvođena Alisom Marić osvojila srebro na Evropskom prvenstvu. Pre toga, SFR Jugoslavija bila je šest puta vicešampion Evrope, svaki put ostajavši bez zlata zbog nadmoći Sovjetskog Saveza. 

"Nije se toliko šah pratio proteklih godina i decenija. Posle Svetozara Gligorića i te slavne ekipe, Dragoljuba Velimirovića, Aleksandra Matanovića – došlo je do perioda, da kažemo, stagnacije tog jugoslovenskog, srpskog šaha. Nakon toga je bio pojedinačni bljesak povremeno Ivana Ivaniševića, Borkija Predojevića, ali ništa slično ovome", objašnjava Perunović, koji veruje da uspeh iz Budve može da ostavi pozitivne posledice i na dugoročnom planu.

"Kada svi ti klinci vide ove momke u novinama, kad je tako uspeh propraćen zvučno... Kad u njima vide neke nove idole, sigurno će to dovesti do poboljšanja same igre. To se vidi po pozitivnim reakcijama. Šah je mnogo popularan. Negde sam čuo da je to treći sport po popularnosti u Srbiji."

Od odlaska pomenute slavne generacije jugoslovenskih šahista, srpski šah je ostao u nezavidnoj situaciji da je i prenošenje tog velikog znanja postalo otežano. Perunović veruje da bi dolazak Predkea i Sarane i u tome mogao da pomogne srpskom šahu u globalu.

"Može to da znači. Oni u druženju i komuniciranju sa ostalim igračima mogu da podignu nivo drugih igrača. Bitno je i da ti momci posle igraju na našim državnim takmičenjima. Igranjem sa takvim igračima, oni sigurno pojačavaju i nivo drugih srpskih igrača i srpskog šaha generalno. Kroz te partije protiv njih dvojice, drugi šahisti će više da nauče i bolje da se pripreme, da budu studiozniji u pristupu. Obojica su po rejtingu veoma slični i među prvih 50 igrača u svetu. Suština je u tom njihovom uključivanju u srpske tokove, a to je već slučaj, jer jedan igra za šahovski klub 'Požegu', a drugi za 'Zmaj'", jasan je selektor Srbije.

Zato bi odluka Šahovskog saveza Srbije da otvori mogućnost dolaska stranih igrača u reprezentaciju mogla da ima i dalekosežnije posledice od osvajanja Evropskog prvenstva.

Uostalom, možda je baš prihvatanje tog odavno prisutnog trenda bilo neophodno da srpski šah stvori sve predispozicije za novi "bum".

"Predke i Sarana jesu Rusi, ali igraju Rusi i kod drugih. Stranci decenijama igraju u drugim reprezentacijama. Mi smo možda imali više sreće da smo pogodili prave, dobre momke koji su veliki profesionalci", zaključuje Miodrag Perunović u razgovoru za RT Balkan.