Srbija i Balkan
Heroj Republike Kube: Bombardovanje je bilo protivzakonito, Savet bezbednosti UN mora da se reformiše
Nekadašnji kubanski obaveštajac Fernando Gonzales Ljort kaže da je bombardovanje SRJ bio početak novog svetskog poretka, u kom su SAD verovale da mogu da rade šta hoće
Agresija na SRJ je bila početak novog svetskog poretka, tokom kog su SAD i njeni saveznici verovali da mogu da svoje interese nameću silom – pa i da krše međunarodno pravo, kaže predsednik Kubanskog instituta prijateljstva sa narodima i nosilac titule Heroj Republike Kube Fernando Gonzales Ljort.
On je za RT Balkan rekao da je NATO kampanja protiv SR Jugoslavije bila ne samo neopravdana, već i protivzakonita.
"To je bila neopravdana agresija protiv evropske države. Ona nije bila samo neopravdana, već i protivzakonita, pošto je započeta bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. To je deo šire strategije uništenja svega što je progresivno, kako bi se kaznilo sve što nije u skladu sa 'poretkom zasnovanom na pravilima' koji (Zapad) želi da nametne", kaže on.
Gonzales Ljort ističe da je bombardovanje SRJ bio početak američkog pristupa da je agresija opravdana, ako služi njihovim interesima.
"Smatram da je bombardovanje SRJ početak tog načina razmišljanja, da mogu da sprovode agresiju ako je ona u skladu sa njihovim interesima, kao i da nije važno šta o tome kaže međunarodno pravo i međunarodni organi koji su osnovani kako bi očuvali mir", navodi on.
Gonzales Ljort kaže i da je bombardovanje SRJ bio početak novog svetskog poretka, koji je u to vreme bio nametan, kao i da je važno da ljudi to razumeju.
Na pitanje da li misli da bi tako nešto bilo moguće danas, 25 godina kasnije, nakon što je u svetu došlo do značajnih promena, naš sagovornik odgovara da je teško proceniti kako bi Zapad reagovao.
"Situacija u svetu je veoma opasna. Iste države i isti centri moći zagovaraju rat, u trenutku kada hegemonija i moć SAD slabe. Ne možemo da znamo kakva bi bila njihova reakcija. Vidimo šta se dešava u Gazi, a međunarodna tela izgledaju paralizovano. Nad Palestincima se događaju zločini i genocid, a vladavina prava je nestala. Zbog toga je važno ukazati na opasnosti koje danas prete", naglašava on.
Gonzales Ljort navodi i da Savet bezbednosti UN ne predstavlja države sveta na pravi način, kao i da bi ga trebalo reformisati.
"Možda je on bi adekvatan kada je formiran 1945. godine, ali on ne predstavlja svet u kom danas živimo. Imamo države sa velikom brojem stanovnika, koje su veoma uticajne u svetu, ali koje nisu članice SB. Tu je i pitanje veta, vidimo da je danas nemoguće uspostaviti čak i prekid vatre u Gazi zbog veta SAD. Zato je reforma Saveta bezbednosti izuzetno važna", naglašava on.
Gonzales Ljort smatra i da je besmisleno to što imamo Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, u kojoj su zastupljene sve države sveta, ali čije odluke nije moguće sprovesti.
On naglašava da su Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti osnovane kako bi sprečile eskalacije nasilja u svetu, ali da SAD i države članice NATO-a pozivaju na glasanje u UN samo kada im to ide na ruku, a kada im ne ide onda ga ignorišu.
"Ne mislim da Savet bezbednosti treba da bude nebitan, ali zemlje poput SAD svojim akcijama čine da on to bude – zato što ignorišu volju zemalja članica UN i Saveta bezbednosti", zaključuje on.
Fernando Gonzales Ljort je bio zaposlen u kubanskoj Obaveštajnoj upravi, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Kube, a sredinom devedesetih godina prošlog veka je na Floridi istraživao akcije kubanskih opozicionih organizacija.
Zajedno sa četvoricom kolega optužen je za špijunažu u korist kubanske vlade i osuđen na 19 godina zatvora. Njihova odbrana tada je tvrdila da su se zapravo borili protiv terorističkih udruženja sa sedištem u Majamiju.
Za svoje aktivnosti Gonzales Ljort je na Kubi dobio status Heroja Republike. Nakon izlaska iz zatvora 2014. godine se vratio na Kubu i tamo postao prvo potpredsednik, pa zatim i predsednik Kubanskog instituta prijateljstva sa narodima.
