Srbija i Balkan
Živadin Jovanović: Neodržavanje sednice dokaz koliki je strah Zapada od suočavanja sa istinom
NATO agresija je bila tačka preokreta u globalnim odnosima i to nije bio nikakav "mali kosovski rat", nikakva intervencija, akcija, pogotovo ne humanitarna, već otključavanje Pandorine kutije, čime je započeto uništavanje i razaranje evropskog i svetskog poretka bezbednosti, ocenjuje nekadašnji ministar spoljnih poslova
To što sinoć nije održana sednica Saveta bezbednosti UN, gde je, na predlog Rusije, trebalo da se raspravlja o NATO bombardovanju SR Jugoslavije, pokazuje koliki je strah Zapada od suočavanja sa istinom i posledicama tog zločinačkog čina agresije, izvršenog 1999. godine protiv jedne nezavisne, suverene, evropske države, koja nikoga nije ugrožavala, po najmanje bilo koju članicu EU, kaže za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović.
Naime, Savet bezbednosti UN odbio je da na predlog Rusije raspravlja o NATO bombardovanju SR Jugoslavije. Većina članova Saveta glasala je protiv stavljanja na dnevni red ove teme, a jedino su Rusija, Kina i Alžir želeli da se pred Ujedinjenim nacijama govori o NATO agresiji, dok je ostalih 12 članica bilo suzdržano.
"Zapadne zemlje bile su protiv, a najviše se suprotstavila Francuska. Francuska i njihovi predstavnici upregli su sve snage da se njihovi zločini ne zabeleže u dokumentima i sedištu UN. Međutim, sasvim je očigledno da iza svega stoje SAD, koje su praktično disciplinovale, ne samo svoje zapadne saveznike, nego i niz drugih zemalja. I ova situacija sinoć je pokazala koliko je to bio opasan presedan i koliko je Zapad, odnosno NATO, odgovoran za urušavanje evropskog i svetskog sistema bezbednosti uspostavljenog na rezultatima Drugog svetskog rata", ocenjuje Jovanović i dodaje da je upravo zbog tog čina "svet danas u haosu bez jasnih parametara i orijentacije".
Ističe da je to bio jedan otpor suočavanju sa istinom, otpor podsećanju da je Zapad, NATO 1999. godine praktično vratio rat na evropsko tlo i napravio presedan.
Koliko je ta akcija bila osvajačkog karaktera, nastavlja Jovanović, pokazuje to da je potpuno jasno bilo da je neposredan cilj agresije bilo otimanje dela državne teritorije Srbije, KiM, kako bi se taj region pretvorio u nosač NATO trupa.
"To je bila i samo jedna faza i korak u strategiji ekspanzije ka ruskim granicama, jer 1999. godine NATO je imao 19 članica, a nakon agresije pa sve do danas, taj broj se povećao na 32. Koliko je povećan broj stranih vojnih baza, pre svega američkih u centralnoj, istočnoj, jugoistočnoj i severnoj Evropi, to je teško i izbrojati. Nakon 'Bondstila' na KiM, NATO vojne baze su nicale kao pečruke posle kiše", kaže naš sagovornik.
Kako dodaje, u Bugarskoj su otvorene tri NATO baze, Rumuniji četiri, uključujući i tzv. antiraketni štit, zatim u Poljskoj, Baltičkim zemljama, centralnoj Evropi sve do povećanja vojnog nuklearnog arsenala u Evropi po formuli tzv. "naprednog stacioniranja", odnosno kako navodi nekadašnji ministar, "napredno raspoređivanje" nuklearnog potencijala kao najnoviji deo NATO plana.
"Od agresije 1999. godine došlo je praktično do stvaranja 'nuklearne zavese', koju Zapad postavlja Rusiji. Više nije to samo gvozdena, nego nuklearna, koja se postavlja uz odlučujuću ulogu SAD, jer Evropa u svemu tome nema skoro nikakvu samostalnost i autonomiju. Ona samo sledi američku strategiju podele i odvajanja Evrope od Rusije i totalnu kontrolu nad njom", ističe Jovanović.
Zapad radi samo za interes "zlatne milijarde"
Jovanović dodaje da je svetski poredak te 1999. doživeo najveći udarac od Drugog svetskog rata, jer je tada uspostavljen presedan za intervencije širom sveta bez odobrenja SB, bez poštovanja međunarodnog prava.
Prema njegovim rečima, tada su uspostavljena ta prva nova pravila o kojima Zapad govori, da želi svetski poredak zasnovan na pravilima, koja znače intervencije bez odobrenja SB i poštovanja bilo kog principa međunarodnih odnosa, kao i intervencije isključivo u interesu te, kako Zapad kaže, "zlatne milijarde".
"Njih se ne tiču interesi ostalih šest milijardi stanovnika već samo interes i bezbednost jedne, zlatne milijarde. To je jedno razobličavanje tog egoističkog prilaza svetskim odnosima, gde velika većina treba samo da sledi interese i naređenja iz jednog centra. To je poredak zasnovan na pravilima, što znači da se Zapad praktično povlači iz svih dogovora, konvencija i ugovora koji počivaju na Povelji UN i traži da svi slede njegove interese", poručuje Jovanović.
Jovanović ukazuje da ako postoji nešto korisno od toga što sednica nije održana jeste saznanje koliko je Zapad u defanzivi da ne može da prihvati suočavanje sa istinom, da prizna i suoči se sa onim što je učinio 1999. godine.
Kako navodi, ta godina je bila tačka preokreta u globalnim odnosima i to nije bio nikakav "mali kosovski rat", nikakva intervencija, akcija, pogotovo ne humanitarna, već je to bilo otključavanje Pandorine kutije, čime je započeto uništavanje i razaranje evropskog i svetskog poretka bezbednosti.
"Zapad to ne želi da prizna, već da krivicu i odgovornost prebaci na žrtvu i na druge faktore. Ali očigledno je da im to ne može poći za rukom, jer globalna većina se jasno opredelila za multipolaran svetski poredak. Očigledno je da izgradnju multipolarnosti predvode zemlje BRIKS-a, u kojima ključnu ulogu igraju Rusija, Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika", naglašava on.
Ocenjuje da nikakvo gomilanja oružja u Evropi ne može to zaustaviti i da nema sile koja to može zadržati, jer je to nezadrživi proces koji se ne može sprečiti, pa čak ni nikakvim nuklearnim oružjem.
"Biće sigurno još teških situacija, ali uz sve prepreke i teškoće, novi svetski poredak zasnovan na suverenoj ravnopravnosti svih država je nezadrživ proces. Ono što je jako važno je da su ruski i kineski predstavnici jasno osudili agresiju i da uprkos tome što sednica nije održana, potpuno je jasna odgovornost NATO-a za sve ono što je nakon toga usledilo", zaključuje Jovanović.
VV inauguration
