Ekonomija
Ko ima više milionera ili ko više veruje bankama - Srbi ili Hrvati
U Narodnoj banci Srbije kažu da su, prema poslednjim podacima od oktobra, dinarska i devizna štednja na rekordnim nivoima
U bankama koje posluju u Hrvatskoj 964 građana ima štednju veću od milion evra, a njihova ukupna štednja premašuje 2,4 milijarde evra. U ukupnom broju štediša oni imaju udeo od tek 0,03 posto, ali u ukupnoj štednji njihov je udeo gotovo 6,9 posto, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke (HNB). Narodna banka Srbije, s druge strane, objavljuje podatak samo za štediše koji imaju više od pola miliona evra i takvih je, prema poslednjim podacima NBS za oktobar 897, što znači da u našoj zemlji, bar zvanično, kada je u pitanju ovaj kriterijum, ipak ima manje milionera.
Na njihovim računima bilo je deponovano ukupno 1.171,8 miliona evra, što je oko 8,3% ukupne devizne štednje, a prosečna visina štednog uloga po partiji u ovoj kategoriji iznosila je oko 1,3 miliona evra.
U Narodnoj banci Srbije kažu da su, prema poslednjim podacima od oktobra, dinarska i devizna štednja na rekordnim nivoima – dinarska štednja iznosila je 119,7 milijardi dinara, a devizna 14,2 milijarde evra.
"Pri tome, i dinarska i devizna štednja beleže trend dugoročnog rasta, koji je nastavljen i u 2023. godini, što je pre svega rezultat ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema. Prema poslednjim raspoloživim podacima za kraj oktobra 2023. godine, kada je reč o dinarskoj štednji, broj partija na kojima su deponovana sredstva u iznosu većem od 10 miliona dinara iznosio je 1.078. Na ovim partijama bila je deponovana ukupno 30,1 milijarda dinara ili oko četvrtine (25,2%) ukupne dinarske štednje, tako da je prosečna visina štednog uloga po partiji iznosila 27,9 miliona dinara", navode u NBS.
Iz Centralne banke Crne Gore su, takođe nedavno objavili podatke o štednji, a oni pokazuju da neki od bogatih građana Srbije deo novca čuvaju i tamo, jer među štedišama vrednijim od milion evra ima i naših državljana.
"U strukturi deset najvećih deponenata fizičkih lica, troje su rezidenti, a sedmoro nerezidenti i to iz Indije, Izraela, Velike Britanije, Srbije i Ukrajine", navode u Centralnoj banci Crne Gore.
U Hrvatskoj najviše štediša ima do 1.000 evra
Hrvatska narodna banka saopštila je da je krajem juna ove godine ukupno 3.299.342 građanina u kreditnim institucijama imalo štednju u iznosu od 35,2 milijarde evra.
HNB je tokom druge polovine 2023. godine prikupio pojedinačne podatke o depozitima hrvatskih građana kod kreditnih institucija, a uključuju sve depozite poznatih vlasnika na računima fizičkih osoba, prenosi Hina.
Od ukupnog broja, najviše je građana, 1,7 miliona ili oko 51,2 odsto štediša u bankama, imalo depozite do 1.000 evra, a iznos na njihovim računima bio je nešto veći od 337 miliona evra, što je u ukupnom iznosu štednje udeo od 0,96 posto.
Nešto više od 685.000 hrvatskih građana ima štednju od 1.000 do 5.000 evra po vlasniku, a iznos njihove štednje je oko 1,7 milijardi evra. Udeo tih građana u ukupnom broju štediša je oko 20,8 odsto, a iznos njihove u ukupnoj štednji je oko 4,9 odsto.
Od 5.000 do 10.000 evra štednje u bankama ima oko 288.000 građana (udeo 8,7 odsto), a njihov iznos štednje premašuje dve milijarde evra (udeo od oko 5,8 odsto).
Udeo građana koji imaju više od 10.000, a manje od 100.000 evra depozita je oko 17 posto, a oni drže oko 49 odsto ukupnih depozita. Podaci pokazuju da nešto više od 578.000 građana na štednji ima ukupno 17,4 milijarde evra.
Istovremeno, manje od dva odsto vlasnika s najvišim iznosima depozita, sa 100.000 evra i više po vlasniku, drži oko 39 posto ukupnih depozita, navode iz HNB-a.
