Ekonomija
Tri ključne barijere za nuklearnu energiju: Koliko je Srbija daleko od izgradnje nuklearke
Posebno značajno je pitanje finansiranja, jer stručnjaci procenjuju da je za izgradnju tradicionalnog nuklearnog pogona potrebno minimum oko 15 milijardi evra
Tri glavne stavke trenutno predstavljaju barijeru za izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji – zakonodavni okvir, nedostatak znanja i finansija. U Srbiji je izgradnja nuklearnih elektrana zabranjena Zakonom, koji je donet 1989. tri godine nakon katastrofe u Černobilju. Čak i da danas odlučimo da pokrenemo nuklearnu proizvodnju energije, nju ne bi imao ko da gradi, niti u našoj zemlji ima dovoljno stručnjaka koji bi u njoj mogli da rade. Posebno značajno je pitanje finansiranja, jer stručnjaci procenjuju da je za izgradnju tradicionalnog nuklearnog pogona potrebno minimum oko 15 milijardi evra.
Stručnjaci za nuklearnu energiju se već godinama zalažu za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearki, a sada je ideja o izgradnji nuklearnog postrojenja u Srbiji ponovo aktuelizovana, kada je to predložio predsednik Aleksandar Vučić. On je rekao da bi nam tradicionalna nuklearna elektrana rešila sve probleme, ali da bi nam za to trebalo mnogo para. Dodao je da će Srbija morati da menja zakone koji su doneti još u periodu SFRJ i upozorio da ćemo do 2050. godine trošiti četiri puta više struje i da nam zato trebaju novi izvori energije.
To, naravno, nije problem s kojim se samo Srbija suočava. Uglja je na globalnom nivou sve manje, a obnovljivi izvori ne proizvode dovoljno struje, pa se traže novi izvori energije. Sve više zemalja razmatra mogućnost da problem reše izgradnjom nuklearnih elektrana.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović smatra da je izgradnja nuklearke dug proces i da bismo, ako sada počnemo, ideju mogli da realizujemo 2039. ili 2040. godine i napominje da je sada najbitnije da "stvorimo znanje kroz obrazovni sistem".
"Imamo stručnjake u 'Institutu Vinča' koji su po tom pitanju već razgovarali sa srpskim naučnicima u Parizu. Potrebno je bar šest godina za razvoj, pre izgradnje, a jako je važno i pitanje finansiranja. Zbog toga je predsednik i bio na Samitu nuklearne energije u Briselu, ali i da vidimo kakva je to tehnologija nama potrebna. Amerikanci napreduju sa jednom tehnologijom, Francuzi sa drugom, Englezi sa trećom", rekla je ministarka.
Konkretan pomak ka uvođenju nuklearne energije napravljen je sa Rusijom, jer je ministarka zdravlja Srbije profesor dr Danica Grujičić u Sočiju potpisala Memorandum o razumevanju između "Rosatoma" i srpskog Ministarstva zdravlja, kojim je predviđena saradnja u oblasti nuklearne medicine. Memorandum je potpisan na 13. međunarodnom forumu o nuklearnoj tehnologiji ATOMESKPO.
Grujičićeva je rekla da se nada da će potpisivanje ovog memoranduma biti samo uvod u izgradnju jedne nuklearne elektrane koja će biti dovoljna da pokrije sve potrebe Srbije. Ona je napomenula da Memorandum sa ’Rosatomom’ nije obavezujući, ali da predstavlja proceduru koja će omogućiti da imamo prednost u odnosu na neke druge zemlje da ruska tehnologija što pre dođe u Srbiju.
Plećaš: Bez nuklearne energije povratak u kameno doba
Nuklearni fizičar Ilija Plećaš i predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" ukazuje da će kroz 200 godina, svet ostati bez uglja, nafte i gasa i napominje da je kapacitet reka ograničen, tako da je jedino je nuklearna energija ta koja će moći narednih 200, pa i više godina da obezbedi količinu energije koja je potrebna čovečanstvu.
"Neke zemlje, kao što su Koreja, Kina, Rusija, SAD, Japan ili Francuska, koja ima 80 nuklearnih elektrana iz kojih dobija 75 odsto struje, su to shvatile na vreme. Zemlje koje ne budu uhvatile priključak, mislim da će se za dva veka vratiti u kameno doba", kaže Ilija Plećaš.
On kaže da je činjenica da je Srbija ostala bez kadra, jer se odustalo od nuklearne energije, pa su malobrojni stručnjaci napustili zemlju.
"Jugoslavija je imala ambiciozan plan za gradnju četiri nuklearke, od kojih dve u Srbiji. Desio se Černobilj, donešen je taj suludi zakon i to je oteralo i ono malo stručnjaka koji su se time bavili. Kamo sreće da je napravila bar jednu nuklearku, ne bismo imali problema koje smo imali, a i koji nam tek predstoje", smatra Plećaš.
Stručnjaci tvrde da je u nuklearnoj energiji budućnost, ali i rešenje za energetski sistem Srbije. Međutim, izgradnja nuklearke za zemlju poput naše bio bi veliki zalogaj, a sve češće u javnosti možemo čuti da bi rešenje bilo u takozvanim modularnim elektranama. Oni se proizvode serijski, u fabrikama i takvi dopremaju na lokaciju. Ovakva elektrana može da se izgradi duplo brže od klasične, ali njena snaga je tri ili četiri puta manja.
Plećaš kaže da bi modularni generatori mogli biti dobro rešenje, ali da to još nije proradilo, odnosno da se još ne mogu nabaviti, jer postoje samo neki eksperimenti, poput ruske podmornice, ali da ih ima i u Kini.
"Snaga tih modularnih reaktora od oko 300 megavata, nije zanemarljiva, jer je to otprilike polovina kapaciteta nuklearke "Krško". One su isto tako skupe, ali se sigurno mogu lakše obezbediti na kredit. Kupuju se kao veš mašine, jer mogu da se ugrade na mestu koje se odredi, ali je i za njihovo postavljanje potrebno vreme. Ja sam možda čak pre za tako nešto, jer teško da Srbija može da izdvoji 15 milijardi evra za nuklearnu elektranu. Ovo je jeftinije i uz postojeći ugalj i hidropotencijal bi bilo možda i dovoljno da Srbiji obezbedi energetsku sigurnost", ukazuje predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije".
Koja opcija je najrealnija?
Ilija Plećaš ukazuje da nije jedino rešenje da Srbija gradi svoju nuklearnu elektranu, već da je možda realnije da se uključi u izgradnju nekog postrojenja u okruženju.
"To bi bila velika stvar kada bismo mogli da učestvujemo i da dobijemo pet odsto od proizvedene energije, na primer iz Bugarske ili Mađarske. Za to bismo mogli da obezbedimo i sredstva i ljude. U zemljama u našoj okolini ima oko 18 nuklearnih elektrana, neke od njih se nalaze na 400 kilometara od naše granice, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, tako da je besmisleno da mi ne želimo da ih gradimo ovde. Hteli mi ili ne vetar će nam za tri sata doneti nuklearni oblak iznad Beograda", smatra sagovornik RT Balkan.
Ekolozi, s druge strane, brinu na kakvim temeljima će, i što se tiče znanja i zaštite prirode, biti postavljeno postrojenje u čijem središtu je opasni uranijum. Uz nuklearnu energiju neminovno ide i bojazan od akcidenata. Ilija Plećaš, međutim, tvrdi da je ta opasnost realno manja nego kod proizvodnje struje iz drugih izvora.
"Hidroenergija je najopasnija, jer samo pucanjem tri brane, u Italiji, Brazilu i Indiji, poginulo je nekoliko hiljada ljudi. Kad pukne brana za pet minuta, 25.000 ljudi izgine. Svet ide ka zatvaranju termoelektrana i jako je važno što je ovaj samit ponovo pokrenuo ovo pitanje i da zemlje koje su zatvarale nuklearke, shvataju da je vrag odneo šalu i da će im ipak biti potrebne u budućnosti", kaže Plećaš.
