NIN-ov laureat Stevo Grabovac: Bosanskohercegovački pisac ili prvi dobitnik iz Republike Srpske?

Ovogodišnja NIN-ova nagrada prešla je granice Srbije, i tragom "srpskog sveta" otišla do Banjaluke, prvi put u ruke pisca iz Republike Srpske. Stevo Grabovac (Slavonski Brod, 1978) je sedamdeseti laureat ove nekada prestižne književne nagrade koja se dodeljuje za najbolji roman na srpskom jeziku premda se nijednom nije nacionalno odredio, ali ni demantovao to što su ga nazivali bosanskohercegovačkim piscem i svrstavali u redove BiH književnosti.

Nagradi se obradovao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je dobitniku čestitao na Iksu.

"Posebno smo ponosni jer je Stevo prvi dobitnik ove prestižne nagrade iz Republike Srpske. Nadamo se da će vam ovo značajno priznanje biti podstrek da nastavite da pišete na zadovoljstvo čitalaca Vaše pisane reči", napisao je Dodik.

Stevo Grabovac poznat je u ovdašnjim književnim krugovima kao finalista NIN-ove nagrade 2019. godine, gde se našao zahvaljujuću svom prvom romanu "Mulat albino komarac", a kada je priznanje pripalo jednom od, sa stanovišta književnog kvaliteta, najspornijih laureata Saši Iliću, i otkad 18 srpskih pisaca bojkotuje nagradu pomenutog nedeljnika.

O bojkotu se Grabovac pak izjasnio rekavši da to nisu njegove bitke.

"Ne zato što sam iznad toga, bolji ili gori, naprosto je tako. Ako se nekad budem osetio pozvan da u nečem sličnom učestvujem na ovoj ili onoj strani, možda i hoću, sad trenutno to ne osećam i ne uplićem se u polemike", rekao je pisac 2020. za portal "Lupiga".

Zanimljivo je i da je njegovo pisanje usmereno na devedesete i rat u bivšoj Jugoslaviji, o čemu piše neodređeno, bez imenovanja ili svrstavanja na jednu stranu.

"Niko u ovim našim ratovima nije nevin. Niko nije izašao čistih i neokrvavljenih ruku. To je teret koji ćemo još dugo osećati hteli mi to da priznamo ili ne", precizirao je sedamdeseti laureat Ninove nagrade takođe za "Lupigu".

Suočavanje s traumom

Komentarišući zašto piše o ratu i devedesetim godinama, rekao je da bi bilo suviše ludo i previše hrabro zanemariti taj period prošlosti kao da se ništa nije dogodilo, ali i da je rat trauma, te da je pisanje, za njega, način suočavanja s tom traumom.

"Zašto se bojimo toga. Zbog čega da se pretvaramo kao da se ništa nije desilo. Nismo se igrali žmurke. Ubijali smo i mučili jedni druge na nezamislive načine. I sada, ako se pravimo kao da ništa nije bilo, to se nije desilo", rekao je za "Novosti" dobitnik Ninove nagrade.

Grabovac se seća početka raspada Jugoslavije u Brodu, koji je praktično na granici, a odakle je otišao na studije u Banjaluku.

Naš izbor

Jugoslovenizacija Ninove nagrade nije potrebna srpskoj kulturi

"Sećam se mitinga jedne od nacionalističkih stranaka, nije sad bitno koje, u našem gradu. Sve što se tamo dešavalo, govori koje su držali napaljeni govornici i narod koji ih je oduševljen slušao – izazvalo je u meni prvo strah, pa mučninu. Ta slika je za mene slika rušenja Jugoslavije i kraja jednog vremena koje doduše slabo pamtim, ali ga pamtim samo po lepim stvarima", izjavio je Ninov laureat za "Lupigu".

Žal o Jugoslaviji, po mišljenju pisca Nikole Malovića, popularna je tema među piscima koji konkurišu za Ninovo priznanje.

Inače, Stevo Grabovac ovenčan je za roman "Poslije zabave" (izdanje banjalučkog "Imprimatura"), čiji naslov, po piščevim rečima, aludira na "vrstu opsesije ovih prostora sopstvenom prošlošću i njenom naknadnom rekonstrukcijom, u konkretnom slučaju rekonstrukcijom zločina nad pobijenom romskom decom u Brodu, početkom građanskog rata u Bosni i Hercegovini.